Топола

151

предвостављају екзистендију ових. Али реалне тачке нису оно што чини сам простор, само простирање, екстензију. Јер иреалне тачке, баш зато што растављају реалне тачке, што их стављају једну ван друге, што прептављају непосредно растојање између њих, очевидно су оно што чини специфичну просторност y дискретном вростору. Једна реална тачка за себе не чини никакав лростор, две реалее тачке већ чине простор и ако најпростији простор који ce да замислнти —, a пошто су две реалне тачке две само помоћу иреалне тачке, која их раставља, то je очевадао да je y овом случају иреална тачка оно што чини нроетор, што чини екстеЕзију проетора 1 ). Ми смо сви пет основних постулата дискретне Геометрије аналисали и доказали, a тиме смо y исто доба доказали и могућвост дискретне Геометрије. Досада ce држало, да je дискретна Геометрија немоryta, што je долазило само од недовољне анализе основних постулата вених. Која ће пак од две једине могуће Геометрије, да ли континуираеа Геометрија

‘) Питање о величпнп нреалгш тачке y вези са још неким принципијелним питањима дискретне Теометрнје (о којима je и овде било помена) опширно сам расправљао y своме чланку „lieber die Grösse der unmittelbaren Berührung zweier Punkte. Beitrag zur Begründung der discreten Geometrie“, који je изашао y Ostwald,’s „Annalen der Naturphilosophie“, 1905. Упореди и „Дело“, књ, 36. стр. 193—198 a нарочито дпскусију y j,Principien der Metaphysik“, I-er Bd, 2-te Abth. 1912, стр. 432—47.