Топола

83

Један од гдавних преставника теорије, по којој су велике дичности прогресивни фактор историјског развитка, јесте Тома Кардајд, чувени енгдески критичар, нсториЕ и фидозоф. Своју теорију он je издожио y своме вдасичноме деду „о' Херојима, херојизму и обожававу хероја y историји“, воје je изишдо y прошдогодишвеи издаву ввига „Српске Квижевне Задруге“ и на српском y преводу Б. Кнежевића. Поводом појаве те Евиге на српском језиЕу, ja сам себи ставио y задатав, да y овоме кратком чданку издожим гдавне мисди Кардајдеве о овои питаву, надовезујући на то неке своје рефдексије, које y остадом не претендују ни на Еакву дефинитивну систематичност. Бо Кардајду опшха je историја y гдавном скуп биографија ведиких људи, хероја, Еако их он назива. „Јер, вао што ja појимам“, веди Кардајд, „ошпта историја, историја онога што су људи урадиди на овом свету, јесте историја ведиких људи, који су радиди на земљи. Ти ведики људи биди су вођи вуди, они су израђивади људе, бидн су њихови заштитници, и y широЕОМ смисду те речи, творци свега онога што je ошпта маса људи тежида да учини иди да ce постигне ; све ствари које видимо свршене на свету јебу y ствари крајни материјадни резудтат, врактично оствареве и овапдоћеве мисди које су сијаде y ведиким људима, посданим на свет ; душа деде светске историје, може ce праведно тврдити,' јесте историја тих људи и (стр. 1 и 2). Ведиви човек