Топола

84

није створ времена и средине, већ ce сасвин обратно да, веди Кардајд, тврднти, да су врене п средина творевине ведиког човека. „Време да изазове ! Ах, ми смо знади за времена која cj гдасео позивада свога ведиког човева, ади га нису нашда вад су га звада ! Он није бисгту: Провиђење га није посдадо ; време које га je позивадо што je виже могдо, срушило ce y метеж и рушевине, јер он није хтео доћи кад je позиван“ (стр. 17). Први усдов, да ведики човек буде ведики, то je по Кардајду искреност, истинитост, н y томе и дежи оргиналност ведиког човека, оно што га одваја од других људи, што га чини ведиким. „Ja бих рекао да je искреност, дубока, ведика, права искреност, прва карактеристика свих људи који су на ма који начие јунаци.. Искреност великог човека такве je врсте, да он о њој не може говорити, он није свестан ње... ja бих пре казао да љегова искреност не зависи од њега : он пе може a да не буде искрев. Ведпка ствар зсивота ведика je за љега. Он може бегати куд год хоће, он ce не може извући од страховите присутности те стварности. Његов je дух тако створен ; он je пре свега по томе ведики. Ja жедим да то сматрате као агоју основну дефиницију ведиког човека“ (стр. 61, 2). Ведвке људе сматра Кардајд, прена своме општем гдедишту на свет, као изасданике cauor Божанства. Бедики човек no њему je „посланик, посдан од безграничног непознатог с вестима за нас. Ми га можемо