Топола

85

зватЕ песник, пророк, Бог ; али ма како било, ми сви осећамр да су вегове речи као речи никојег другог човека. Долазећи непосредно пз унутрашве суштине ствари, он живи и мора да живи y сванидашвој заједници с њом“ (стр. 62). То je y главаим дртама општа теорија Карајлова о великим људима. На основу ве он поснатра велике људе, вихов рад и вихов утицај на људе y шест типичних примера. Велики човек као Бог (Один), велики човек као пророк (Мухамед), велики човек вао песник (Данте, Шекспир), велики човек као свештеник (Л.утер, Кнокс), велики човек као квижевник (Џонсон, Русо, Бернс) и наиослехку велики човек као краљ (Кромвел, Наполеон), то су по Кар • лајлу шест могућих типова великог човека. Прва два типа y основи су једно, и Один и Мухамед пророци су, само с том разликом, што je Один живео y много раније доба, нада ce пророк сматрао непосредно као Бог. У данашве доба, вели Карлајл, та два тина великог човека нису више могући, јер нико не верује више, да je неко баш непосреднн и нарочити изасланик Божији, a још иање да je сам Бог. У модерна времена место пророка имамо песпика и књижевника, док je краљ тии великог човека који je увек могућ и увек потребан. Свакоме ће пасти y очи, да y овом набрајаву типова великих људи нема двојице, који су можда баш најважнији, нема великог човека као филозоФа и великог човека као научника. Јер Пла-