Топола

нема жалоеније, вели Карлајл, од таквог једног мишљења о великом човеку какак je био Мухамед. „Реч, коју je тај човек говорио, постала je животни вођ сто осамдест милијона л,уди од пре хиљаду и пет стотина година. Може ли ce узети да je то бедпа духовна лагарија, y коју толики створови свеноћнога верују живећи и умирући ?... Било би потпуно узалудно ма шта мислити о овом свету, кад би шарлатанство тако расло y њему и кад бисмо га тако одобравали“, (стр. 59 и 60). До Мухамеда Арабијаје била непозната и мртва ; Мухамед ју je оживео и запалио. „Једном сиромашном пастирском народу, који je од створења света лутао незнан по својин пустиваиа, био je послан озго један јунак пророк, с једном речи, коју они могу веровати ; и, погледајте : незнане позна цео свет; мало je порасло до светске величине..(стр. 103). „Рекао caa u , вели даље Еарлајл п да je велики човек био као муња с неба ; остали људи чекали су га као гориво, a затим су и сами планули“ (стр. 104). За Мухамеда ce, вели даље Карлајл, тврди да je ииао много погрешака, да je био суров и свиреп. Који човек, којп велики човек, нема погрешака ? Главно je да унутрашњи смисао живота једнога човека постоји, погрешке су споредна ствар, свољна ствар. Ko je без греха, његова je чистота чистота сувог песка. Главно je борити ce, бити истрајан, ићи стално к једном племенитом диљу, па ма колико ce при томе падало и грепшло. Мухамед je био и суров, то je истива, али он je био и племе-