Топола

24

унутрашњом систематском потребом приморана, да живи језик сапне у споља у-њ 'унесени формализам, ко}и је истина логичкога порекла, али како се односи на творевину, која никако није поникла само из логичких мотива, то сам није ни логика ни психологија. Али граматика није језик: Прва може психологу послужити као путоказ у многим приликама; али објекат је, од кога психолог једино узима факте од психолошке вредности језик сам, а нарочито оно развиће језика, које се деломице креће сасвим изван граматичких норми. Па одакле и да узимамо факте, из којих бисмо могли докучити психолошке законе мишљења и развића појмова, него управо из језика, који је уједно и творевина и оруђе мишљења? И заиста је срећан случај, штО'нам се баш ту, где помоћна срества физиолошке психологије почињу да отказују своју услугу, кбд вишнх дОгађаја свести, језик јавља као објекат, чије испнтивање, због своје независности од истраживача и због разноликих облика, које он узима под променљивим условима, задобива експерименталну вредност. Да укажемо само на неколике области, с којих би могао сада већ језичар, који се упознао с елементарним деловима експерименталне психологије, задобити плодна и за психологију важна гледишта. У ове области нећу засада урачунати шг физиологију гласова, којом се лингвистика сада тако радо бави. Истина данас се, и заиста с правом, дошло до уверења, да су закони у промени гласова бар исто толико зависни од~ психолошких мотива, колико од физиолошких. Али докле се год толико препире око самих факата, као овде, све дотле се чини, као да није дошло време, да се ти факти примене психолошки. Унеколико су повољнији изглеДи код науке о постајању речи. Ту се бар велика већина стручњака сложила у извесним основним чињенидама. У стварању речи из саставних делова, који су првобитно разних значења, у мањем или већем унутарњем стапању тих делова, да би се добио израз за нове сложене представе, открива се већ и психичка снага, и из појава