Топола

25

ове снаге мораће се моћи извести и известан повратан закључак о њезиној природи. Други се одношај овде не даје замислити, до да закони спајања и стапања елемената речи одговарају законима спајања и стапања представа, који су свакојако тек у мало тачака можебити од опште вредности, а у највише су односа, каО што нам то сведбчи огромна разноликост језика, зависни од специјалних услова развитка свести. Овде су управо језици природних народа за психолога можебити богатији рудник, но они културни језици, који су од толикотисућагодинаутврђени и завршени у својбј организацији. До тих закључака бар долазимо после многих знаменитнх посматрања, која су расута н. пр. у „Етимолошким истраживањима" и другим списима језицима вичнога Пота (Роћ). Сасвим је друкчије с правилима о реченичном саставу, која су нарочито јасније развијена у културним језицима. Синтактичке разлике појединих језика, промене, које се догађају и на једном једином језику у току времена, могле би бацити ненадну светлост на законе о спајању представа, не мање но правила о постајању речи, јер се лакше мењају но чвршћи састав речи, а нарочито би пак могле објаснити оно лакше колебање у истицању појединих саставних делова једнога комплекса представа. У још веће-м степену биће привезана за културне језике друга, данас можебити највише примењивана грана психолошкога истраживања језика: наука о промени значења, за коју имамо богат материјал бар на индоевропском пољу. У овом случају је очигледно, да резултати из историје језика имају непосредно и психолошке важности. Ко је пратио историју једне једине речи кроз хиљаде година њезина постојања, тај је с тиме управо испричао историју једне представе. Многи су поједини примери ове врсте већ изнесени нарочито у општијим научним списима о језнку. Али су нам још потребна истраживања, која би за извесне области језика на опсежан начин решила задатак, сређујући поједине облике, у којим се јавља промена значења, према психоло-