Топола

коју се ослањају: тако н. пр. када се тврди, да степен свесности представа зависи од степена њихова чуственога тона, или када се поставља, да су сва виша чуства компликацијс и комбинације најпрострцих чулних чустава. До таквога схватања морамо дабогме приспети, када бранимо мисао, да интелектуална, еститичка и моралначуствапретходеувекпредставама, закојесе везују, само да бисмо сачували првенство чуства. У интересу овога тврђења пронађене су н. пр. за објашњење ритамскога чуства хипотетске нервне фибрадије, којс се токорсе непосредно осећају, да би се само избегло признање, да је ритамско чуство везано за извесни времени рдношај представа. Иначе би се причинило, када би се ово признало, као да представе могу у датим приликама претходити чуствима, а с тим бл се дошло у сукоб с претпоставком. Уопште ми се чини, да је за психолошко иСтраживање опасна тако сувишна употреба физиолошких хипотеза, - као што је уобичајена код- пснхолошких писаца. Нема сумње да имамо права дати себи рачун .о вези, која постоји између телесних и душевпих појава; али уједно треба. веома опрезно поступати при објашњавању таквих процеса, који још никако нису доказани с физиолошке стр-ане. Ја се” по свој прилици не варам, што находим, да је одлучни, ако и ретко када непосредно истакнут>l основ, ради кота се узима првенство чуства субјекшивш састав његов. Да бисмо могли примати представе од спољашњих предмета, з,а то је већ свакојако потребан, тако се дослућује, неки извесни душевни развој. А.ли нека унутрашња стања, као што се мисли, морамр претпоставити као првобитно дата; ишта би друго. могла бити' та стања, управо стога што су субјективне врсте, но чуства? На сваки начин се мора признати, да развијеним представама и чустви-гЊ морају претходити неразвијена унутрашња стања, која се дабогме не могу слагати потпуно с оним, што находимо у развијеној .свести, Али да ли је подесно, ова неодређена стања, која садрже у себи клице за све касније