Топола

психолошким веома очигледно описано стање питања, ослушкивања и пажења, које токорсе чини битноет свести. У тренутку, к-ада једна представа хоће да продре у нашу свест, појуре, тако се вели, питања; шта, ]е то? откуд долази то? шта ће бити од тога? питања која се наравно с почетка јављају само у облику чустава, а то чини токорсе несумњивим, да чуство претходи свему опажању и мишљењу. Заиста можемо ми себи представити, да таква питања и чуства обладају мишљењем, ми се можемо штавише у ту представу можебити тако уживети, да замисдимо себи, као да ]е то увек_и свугде фактички ток наших представа. И ко би могао изнети противне разлоге? Што се мене тиче, ]а могу тврдити са своје стране када нисам преокупован интересантним. и живим описивањем психолошких писаца —• да таква питања и чустваЈтримећујем истом тада, када предстазе постану предметом размишљања, а не при њихову непосредном схватању. Ако ]е овде у питању ]едан спорни 'резултат тобожњега посматрања, који нам сво]ом непоузданошћу открива само варљиву природу суб]ективнога посматрања, другојачије ]е с оним доказима, који указују на фактичку свезу чустава и представа, да би одатле извели првенство чуства. Ову свезу можемо допустити, али када се из ње изводи и првенство чуства, за то не можемо наћи потребна основа. Свеза осећа]а и покрета треба да докаже, да је нагон на кретање или мишићно чуство најпрвобитшф душевна функција; свеза пажње и чустава, да се псрцепција оснива на чуствима; де]ство вогве при поновном сећању треба да покаже, како сва репродукци]а полази од чустава. И када бисмо пристали на све ове премисе, то за нас ни на ко]и начин не мора]у бити обавезни и сви закључци, ко]и се везују за њих. Али се за те закључке везују сада и даљи закључци, за које се никаква потврда изнети не може. до баш та спорна претпоставка, на

8