Топола

може бити компенсован други.м мотивима, од којих је сваки за се додуше слаб, да изведе Један резултат, али су сви скупа довољни, да један учинак потисну. Од којих услова зависе одношаји јачинс у мотива у једном даном тренутку, То свакојако не знамо, и утолико се губи последња узрочност вољина у целокупну прошлост духовнога. бића или, ако хоћемо, у несвесност. Али сама воља ипак није никада несвесност. Она нам је позната само као непосредни унутрашњи доживљај. Као такав она није прост догађај или стање, него ток чустава и представа, или, као што укратко можемо рећи, афекат, који се свршава у једном чуству властите делатности, које чуство непосредно из њега истиче, и (упоредо с тим чуством) са свешћу о једној унутрашњој или спољашњој радњи. Представе с чуствима, које чинетокљога вољног дотађаја, називамо ми, уколико имају утицаја на крајњи учинак догађаја, мошивима. Пошто се у чуственим саставним деловима мотива унапред јавља правац вољин, то у њима видимо гонеће снаге или подстицаје за вољну делатност и убрајамо хоћење с чуствима и афектима у „душевне покрете"; па вољни се догађај може уопште схватити и као најкомпликованији облик душевних покр.ета, пошто се увек састоји од којих било афективних потреса, а афекат опет од тока чустава. Можемо ли према томе сматрати вољу само као свесну делатност, о њезину се првом постанку у свести не може говорити стога, што су и она сама, и саставни делови, од којих је сложена, афекти и чуства, непроменљиви фактори свести. Али је тим више заједно са свешћу подложна развијању -. Уобичајени је наук, који је тврдио, да воља накнадно постаје, порицао уједно и њезино развијање. Воља се за-њ јављала на један мах, као Минерва из главе Зевсове, у оном облику,. у којем је видимо у својим развијеним хотимичним радњама. Јер вољаје, као што се обично дефинује,. избор међу разним мотивима. Када се шећем, читам, пишем,

33

ПЕДАГ. КЊИЖНИЦА, ХШ. и XIV.