Топола

32

нисмо унапред знали и желели, као и оних, које смозкали и желели? Воља постаје тако несвесна психичка узрочност. Наше радње са свим својим непосредним дејствима потичу из ње. И ако та дејства нису свесно предвиђена, то се она ипак садрже у првобитној вољи,. несвесно додуше хтели смо те резултате, али зато ипак ми смо их хтели. Вредно је напоменути, да је овоме промењеном науку о вољи у главном основа исто схватање о одношају између хоћења и радње као и оној напред означеној лажној теорији о вољи. Али пошто се увидело, да фактички не постоје оне рефлексије, које према обичном мишљењу претходе вољној одлуци, то •су пренесене оне у несвесност, те тако им се више не може замерити ни то, да ми о њима ништа не знамо. Сви они учинци, које према обичном мнењу воља унапред узима, узима овде несвесна воља, а како је несвесна, то јој се мирне душе може све подметнути, у чему би се можебити огрешила о жељу или о намеру онога, који ради. Али као. што ефективна воља није с жељом идентична, исто се тако не сме, као што се то овде чини, помешати ни с узрочношћу радње. Воља је један фактор ове узрочности, али није једини. Хоћења има само, где има мотива, т. ј. представа и с представама спојених чустава. Као што несвесне представе нису праве представе, тако исто ни несвесна воља стога није права воља, но фикција, која може послужпти истина каквим метафизичким смеровима, али која не постоји као психолошки факат. Ко говори о хоћењу без мотива, тај може дабогме с истим правом приписати вољу и камену, што пада. Та и код њега је испуњен услов за примање несвесне воље, пошто је почеано стање узрок крајњега учинка покрета. На сваки начин да мотив још није воља. Ни интенсивна превласт једнога мотива није да се појави право хоћење. Управо стога није жеља још воља,. па све да јој је смер и постижан. И најјачи мотив