Топола

295

Пут којим he ce та обдова моратп да креће може да назначи содијолошка етика. Државе и народж не смоју ншпе допустпти да поједжнж властодршцп одлучују о најважннјжм жжтањима њп- хове егзисхенције, већ мораЈу непрекндшш демокрахпсањем узети самж у руке своју судбнну. Не само преко својпх жзабранпх предсхавника, већ у особито важним пржлжкама п гласањем самога народа морају грађанж јасно и разговетно изразити општу државну и народну вољу. Такво демократисање, с којим he напоредо ићж и 'социјалнсање привреднога живота, појачаће оеећање одговорностж, нарочжто код онжх који су позвани да управЈвају. Пз тога се пак мора развити постепено свест о дбстојанству држава и достојанству народа, - а морални захтевн који буду отуда произпшли стећи ће онда опште признање. Тиме he најпре односи међу државама бити постављени на једну потпуно нову основицу. Разуме се да he битн сукоба инхереса и међу државама са демокрахс.ком владом, само шхо се онда неће ни један државнпк тако лако усудити да прети рахом и да апелује на оружје. Народи се више неће сами тискати да иду на кланицу, него he потражити пут права, који су већ довољно прокрчнли међународни суд у Хагу и многобројне арбитраже. Јачањем свесхи о државном досхојанству морају и са.ми односп државе према њеннм грађанима и грађана прена држави да искусе знатне нзмене. Исхнна да управљачж заједниде морају заххевахи пошховање социјалних имперахива н свом схрогошћу гонити, да се испуњују државне заповестн, али у исто време чорају увек пазити и на хо, да социјалшх нмперахиви не садрже ништа шхо би људско досхојанство вређало и да државне заповесхи не дођу у одвише ошхар сукоб са захтевима човечансхва. Меродавни морају бихи ови принципи нарочихо у законодавсхву о ворезама, у правосуђу и у делој администрацији. Али je од особихе важности да се у хоме духу креће васпитање омладиие. Новој генерадијп морају се усадихи у душу нови идеали. Осећање припадања држави, пожрхвовање за државу и дужности координације и субординадије које из хога следују, мора се брижљиво неговахи и развијати по најбољим меходима. Уједно се мора већ код омладине пробудихи свесх о људском досхојансхву и посхепено развити разумевање за више моралне заххеве, који происхичу охуда.*) Новој се геиерацдји мора улихи не само уверење, да се сваки мора коордшшрахи државж, већ и обавеза, да свакн мора сарађивахж на државним усхановама и пржмжхж на себе један део одговорности за своју државу.

*) Видн: Jerusalem, »Die Aufgaben des Lehrers an höheren Schulen«, 1912, S. 290 ff.