Топола

296

Према томе he се будућа дркава морати да сматра органом вшпег моралног развитка, и неће ннкако нмати право. како то политпчарн властн тврде, да искључи морално из свога делокруга. За своје he грађане она морати да остане власт и ауторитет, који даје социјалне тшератнве, а z мораће се старатп да ти пмператпви дубоко продру у душе *и тако постану содијалшш дужностима. Будућа демократска држава пмаће такође да зајемчи сваком свом грађаннну највећу слободу у развијању, п прпмењивању својих дпспозиција и способности, омогућавајућн тако свести о људском достојанству, да ухватж дубљег и јачег корена. Међутжм у тој свести лежи стварна морална вредност свакога човека и уједно подстрек за константнж вшпж развој. Људско достојанство захтева од свакога понаособ безусловну истпнжтост. јер je свака лаж порндање нашег бољег Ja. Ако ж поред тога постоје содвјалнж императивн, којж изжскују жртву лажж, онда свест о људском достојанству чжнж ; дд ми сваку лаж осећамо као жртву. и испуњује нас жељом да, колвжо нам снле допуштају, све такве. установе које нас наводе на лаж прежналжмо п учжнимо жзлпшнвм. Људско достојанство не захтева само правду у гранндама државе ; већ п жзмеђу држава ж народа. Људско достојанство налаже трпељжвост, јер je у бпћу његовом, да лоштује карактер свакога човека и његова дубока уверења. Најзад je људско достојанство и нзвор, из кога извпре чпста п актпвна љуб а в пре м а човеку. Ja не мжслим ту на ону занесењачку љубав која желж мжлжоне да загрлж, већ на ону разумну љубав, која почвва на дубоком погледу у душу ближњега, на ону која не зна за страст, п којаје баш зато трајна. на љубав која људе стварно пржблжжује. Свест о људском. достојанству je продукат инджвждуалистжчке тенденције развића, која je одвела жнджвждуалжзмужстворжлапдеју о целом човечанству као једној велжкој једжнжцп. Из те je пдеје опет пошткао захтев опште човечностп, ждејћ хуманоств, коју су најотмеraijir духови свпју времена жоставжлж као опште обавезнж моралнп захтси ii усадилп га у нашу душу. Овај однос између човека ж човечанства, жзмеђу свестп о лжчној вредности сваког поједпног човека и целога човечанства као једне велпве једжнжце, укратко, однос жзмеђу нндпвидуалпзма и универзалпзма не смемо нж за тренутак жспустити из вида, ако хоћемо да разумемо моралнж развптак човечанства н да схватпмо његове циљеве. Пнджвпдуалистнчко порекло пдеје хуманости имало je често за последицу то, да су се поједнне лжчностж, које су бпле скроз прожете захтевима опште човечноств, буниле протпв државе,