Топола

вања н свога задовољства, прлма на себе обавезу, да, колико му снаге долуштају. ломогне одржавању људскога друштва л његовом даљем развитку. Гласно и елергичпо се свуда захтева осшгеање једне со цп јал н е педагогике, да бл се омладила боље спремила за њен будућл соцлјални позлв. У Амерпди, где се све одмах почшве практлчно, готово je већ остварела лдеја о соцлјаллод васпптању у многпм установама. Подлгнуте су . школске гтрошп«, да. чак »школске државе«, у којпма се учеллцима даје прилика да узму актлвлог учешћа у заједлпчком животу л да се тако практлчпо слремају за живот у државл. Ђацл активло учествују у одржавању реда, саветују се на скуппхтлпама о ловим целисходним мерама, блрају своје представнлке, суде својлм тако се уче како he се кретатн у јавном жпвоту. Опп се брзо ослобађају страха да јавно говоре, уче се да се повлнују одлукама већпне л добнјају млого јаче осећање одговорпостл. У Швајцарској, у Немачлој и у Аустрлјл врпЈенл су у последње време јшогл опнтл са »самоуправом«, л онп су веллкпм делом далп врло повољне резултате. Тл се напорл сада после рата енергдчло настављају, тако да можемо очеклвати да ће установе, које се тек лмају нове створлти, већ за кратко време уродлтл видљлвим плодом. . Постоје Још л друга срества да се у васплтању гаји соцпјални дух. Тиме ЛIТО се joni у породпцп употребљавају деца на омање радове, којл су важни за газдинство; bito се у свпма лlШ>л<‘клм предметима указује на потребу људске заједниде л ла резултате заједнжчкога рада, а ларочито тиме niTO се у настави језика јасно пстлче социјолошкл моменат језика, помаже се талође соцнјално васплтање омладлне*). Beh самим тлм, што навикавамо своје ученике на }дsедан рад, допринослмо много њиховом содијалном образовању. Извесло je једно, да морамо све употребитл. да васплтамо своју децу не само да постапу ллчности свесне својих моћл већ и чланови људскога друлива, и да улијемо -у њих јако соцлјално осећање одговорностп. Васпитање je дакле, ако посматрамо човека као илднвлдуу. потпомагање развнтка; а попјто je човек уједно и соцлјално биће, онда je оло п продуживање друштва. Оба та задатка нису пипошто две противуречне тенденцлје развића. У лнтересу je самога друштва да његови чланови постану eito могу више јаг:е, самосталне личности, јер на њпма почива његово богаство и његова

*) Впди: Jerusalem. »Die Aufgaben des Lehrers an höheren Schulen«.. 1912, S. 290 ff.

323