Топола

322

за опстанак. Људска инджвждуа пма своју личну вредност а зато н права наопстанак*) и васпп тањ е. lloMdh у развитку моћи he иостати све многостранжја н све успешнжја, пошто садашња биол ошк а а нарочжто психолошка жстражжвања све дубље расветљују живот н душу. Префињенн жетодж екслерим ента лн е психо ло г и је, као и ек спер иментал не педагогжке, која je жз ове понпкла, пружилн су нам већ у великом обжму иогућност, да егзактнжје пспитамо жнтелжгенцжју н дар код ученжка. Усавршавањем тпх мехода вероватно бж се добиле и важне мере за избор самога позива. Поред овпх научних метода свакако he још увек преостати слободно поље родитељжма и учитељима да нежно пазе на своју децу, пошто су онп ii даље позвани да стварају себи суд о карактеру свакога детета. ’ Истога су правца н захтевп да се школом рад а замени стара научналшола, како би прпроднн дечжји нагон за забаву добпо погодно поље за манифестацпју. Исто тако и тежње за што јачпм пндивидуалисаљем наставе, за слободним пзбором струке у вшппм разредима, хоће да иослуже слободном развоју ђачке личности, Пстн смер имају и земаљски васпитни заводн, којп постају све многобројнији. Тако ввднмо, да се прпндпп помагања- у развптку постепено спровађа. 2. Поред права индивидуе на свестрано развиће, императивно се намећу д р у ш т в е н н*з а х-т е в ж ж траже да се узму у обзжр пржликом васпитаља нове генерадије. Тај соцжјолошкж моменат формулисао је Паул Барт**) краткб и згодно obidi речпма: »Васпжтање je продужжвање дружттва«***). Одавно се зна, да се човек може развитж ж постати човек само у друштву. Међухим се данас све јаче жстжче, да човек не жжвж 'само п о м о h у друштва, већ да Äjopa лшветж ж з а друштво. Зато нжје ппкада рано отпочети уношењем содпјалнога духа у децу т. ј. деца морају постати свеспа, да сваки човек, већ самим тим што се коржстж друштвенжм установама радж свога образовања, радж свога жздржа-

-■) Josef Popper-Lynkens врло je усрдно бранпо то право у својој књпзп; »Das Individuum und die Bewertung menschlicher Existenzen«, 1910; a y cbom последњем велпком делу: »Die allgemeine Niilirpfiicht als Lösung der sozialen Frage« (1912) показао, да je дужност државе да сваком свом грађанпну зајемчп оно што je пајпотребнпје за жпвот. Многобројнпм статистичким документпма покушао јо да докаже, да се та »дужност псхране« да у лраксп пзвестп.

**) У својој врло поучној књпзи богато садржпне: »Die Geschichte der Erziehung in soziologischer und geistesgeschichtlicher Beleuchtung«, 1911.

***) »Erziehung ist die Fortpflanzung der Gesellschaft«.