Топола

врло често лрекорачује оно.што je дато. У грознпци видимо лрдллке којпма у стварностл нншта не одговара, а у сну доживљујемо појаве. за које. када се пробудимо. знамо да нпсу бдле реалне. Такође нспредајући наше мдслд производимо често ликове. који нису нп реиродукдије ни знаци већ наше сопствене творевине. Ко нам казује у сваком посебнон случају. да ли наша олажања нису халушшаддје или снови. ко одлучује о хоме. колико се лдого ii лн колико се мало елемената фадтазпје ушуњало међу наше успомене? Да, можда су чак сва наша такозвана сазнања само наши солственп доживљаји; додуше онда смемо на основу лстлх говоритл о променама стања и садржаја наше свестл. али демамо нвкаква права да исказујемо иешто о појавама. која се одигравају независно од нас. Од ових гштања, која се трајно не могу одбацнти. иостају фнлософски ироблеми сазнања. Најрадикалнији рд ових проблема. који je у исто време п бсновни, састоји се у литању. да ли човек нма способносиу да гшзна стварност независну од себе, н да лп нма право да даје објективне исказе н од оиште вредностн о егзистенцији п саставу те стварности. Критичка философија нстпче овде питање о могућностн сазнања. Смнсао тога питања je овај: Математпка, која je цветала у 17. и 18. веку. стекла je обиље сазнања. о којима je владало уверење. да су нађена незавпсно од сваког нскуства (т. ј. а р г i о г i). једино снагом чистога у м а. али да ипак ваи;е за свако могуће искуство. Па л сам К а н т je веровао да he у хатематичко јпр лр6дл ојл ау цл наћл елементе сазнања. којл не лролзлазе из искуства. лего се сматрају као производи члстога ума. те су према томе већ v лалред (а priori) датл. Ова ra je мисао лобудила да лаплхле »Крлтлку чластога у м а«, у којој се локушава да се уреде у једал слстем услови сазлања датн а priori. Резултат тог епохалног пстражлвања јесте овај: Свл објектл л лојаве, које лаллазимо као предмет искуства. објективирани ry л формпранл облицжма посматрања пр огтора ii времепа којл леже у лала. као л одређеллм бројем лрафудЕција разума (категорије). Мл дакле не цознајемо свет какав je себи. лего само такав какав се ол прпвиђа пашој чулностл л пашем разуму. Шопен хау е р je формулисао тај ословнд резултат критичког пстраживања кратком речедлцом: Свет je моја лредстава.« Ово се фллософско сталовнште зове; к pli т и ч'к л лд е а л-д за м. II полјто се расуђлвања. која томе воде, ослањају да уверење, да-пма сазнања која су а priori дата. то се у новлје време овај правац join зове апрпорнзам.