Топола

Оа пптањем o могућности сазнања, које je истакла крлтичка Фдлософпја у смислу, који gmo сада пзложили, везује се сасвим лрлрсдно одређивање гранлца људског сазнавања. Овде je Ка дт особито строг н непрестано наглашује ионово, да теоретски ум сме своје функције, а priori дате. да прлмени само на област могућпх чулнлх опажања. п да он није способан да добије сазнања о стварима. које се налазе нзван сваког могућег искуства. 'Занжмање литањима о/ мбгуЕности н (Фралицама сазнавања назпвамо/Тур’ пт ик о м с а з-н ан. а, која je у дсто време један од најтељнхт! најважнијпх делова философнје. РепВње. које су дали К а н т н његове присталице. није остало без irpnroßDpa. Пма опет много мислилаца. који су, заједно са разумом који не философише. мишљења. да није свет моја представа. кего да достојп независно нл мсле п да га ja могу познатн v суигашн његовој. Ово се гледпште назпва уопште реализам.Ф јер се сматра да свет постоји реал ио. стварно, а не само' ндеално т. ј. у представи. Реалпзам се не ослања на сазнања а priori дата. већ на искуству. те зато ннје априоризам него емппр из а м (од грчког empeiriu. нскуство). - Битни део овога пекуства сачињавају исихолошке чињенице ироцеса сазнања, доипвене дубоким самопосматрањем; пс погледом на важност, коју реализам придаје исихологнји сазнавања, назива се ова врста обрађпвања ироблема сазиања још и психологизмом. Из овога начина посматраља произлазе нови ироблеми. Пдеализам и априорпзам не гшта. одакле воде порекло сазнања чнстога ума, већ констатује њихову егзистенцију. наглашује њихову ббједшвну вредност. н извлачи из тога догн чке коп-зеквенце. Наиротив реадизам хоће да зна, из којих психичких нзвора произлази нагон сазнања, хоће да прати развптак људског 1 сазнавања у сваком човеку посебице ц у делом човечаиству. вршећп / пспхолошка н историска истражхшања, п пита најзад за последње д п љ е в е људске тежње за знањем и сазнањем. Рад на овим проблемима није више критлка. већ покушај, да се психолошк-и л историски појмл стварни развитак продеса сазнања и ставл у ред великих спона људскога ‘ЛхИвота. Ова питања о, норе к л у, о • ,]>а звитку л оЦлљеипма људског сазнавања означујемо предметом теор иј е сазн ањ а. § 18. Развитак и правци критике сазнања. За човека који не фллософлше било je одмах у дочетку, а већнм je делом још л данас. несумњиво. да ствари око л>ега лостоје