Топола

независно од њега, и да су такве какве му изгледају. Ово становшпте. које не само да je пр ефило со фс к о већ ипр енау чн о, овај правац мишљења. којн пострји цре сваке рефлексије о нашем органу сазнања и којега се још увек велпке kace држе, назива се наи ви и р.е ализ ам. Реалнзам je стога, јер се на овом ступњу мишљења држи, да спољашњи свет. који опажамо н иредстављамо, иостојн самостално. да_ је_ реалан; а наивап je овај реализам захо, iiiTO ово гледиште ннје ногтало критнчкпм расуђивањем. него се оно као иретиоставка. која се по себп разуме. поставља за оенов мишљењу II делању. Просто се друкше не уме. Али чпм отпочне рефлексија становишге нанвног реализма не може дуго да се одржи. Beh обичне, скоро свакодневне обмане чула колебају веру у безусловну тачност нашпх судова опажања. На искуство, да штап. који je косо метнут у воду. иије стварно скрхан, већ да само тако изгледа; да су предмети гледани из даљнне- у ствари већп негр што нам пзгледају, не чекамо дуго. Али тнме се иоверење у веродостојност нашпх чула колеба. те философска рефлексија мора да лотражн друге, свдуриије пзворе сазнања. Пој.мљиво je. да се овде сада пада у другу крајност. приписујући чулима премалу а мшпљењу превелпку способност сазнања. Алн je на сваки начин једно пзвесно: да у стварању наше слпке. о свету учествују два v суштини раздична фактора. Један je изван пас, самосталан. независан п у пзвесном смислу постојан. то je објективни фактор. Други смо ми сами. наша чула. наше мншљење. наше осећање. Овај je пролазне, променљиве прнроде; н>ега називамо с-у бје кт и в|н им фактором. Наивни реалпзам држн. да je опаженп и откривенп чвет потпуно објективан. Ва љега још не постојп субјективни фактор. Констатовање м овог субјект II ви о г фактора почиње критика с а з н а њ а. Она се дакле развија тако. што се најпре пзвесни чулни утнспн, као што je укус. температура п боја. сазнају као чисто субјективни. Док међутим факта чула пипања задржавају још дуго своју објективну вредност п тек у најновпје време дошло се до сматрања., да су тврдо и меко. окрутло и шпљато потпуно исто тако чулне тањеинце као п мприси, звуцн и боје. и да се према томе морају подвргнути критици сазнања. Много доцније констатовао се субјектпвни фактор и код резултата апстрактног мишљења, пошто je дуго времена све што je изумео спекулатнвни дух важпло за објектнвну нстину. Ту je пре свега Кант, који je потражио облпке разума. почоћу којих