Топола

je тек искуство могуће. Што сматрамо, да су комплекси ocehaja самосталне, постојане ствари, што замишљамо, да су догађаји, који се правшшо нижу један за друшм, узрочио везани, све то п још много друго, мисли Кан т, почива на првобитним основнпм функдијама нашега разума које се даље ие могу извести. Помоћу овпх основнпх облика илп категорија дајемо облик садржини коју добдјамо с поља п која je посебп хаотична; и тек на тај начин постаје искустио могуће. Све што je у слицп света приступачно нашем сазнању, одређено je најпре урођ енп м обл пдп м а чулн ост ii, простором и време но м, а лотом категорпјама разу ма. Дакле, само се субјективни фактор може познати и пскусити. Оно пак што од искуства преостаје, када жжључимо субјективни фактор, то je »ств арпо се б и«, која je за нас пошуно недокучљива. Да ова »ствар по себи« самостално п независно од нас постојп, то je свавако за К а н т а сасвим извесно, али п само то. Дакле, објективни фактор постоји, само.што га ми нн на који начин н е можено поанати. Алн и новији мислиоди држе, да се та егзист ен ц п ј а »стварз по себи«, коју je Кант признао, не може доказатп. да, чак нн замислити. И егзист енд пј а je, кажу ови, само једна категор ијар а з у ма, те je тако сада, супротно наивном реализму, остала слика света потпуно лишена свог објективног факхора. Шта од евета опажамо п откривамо, шта нас о томе научно истраживање учи, тиче се само садржа ј а п а пге свест п. Ако у мислима уклонимо људску свест, онда с њсш нестаје п све оно што сачињава његову садржпну, а то je цео свет. Небо и земља, вода ii копно, брег и долина само су наше представе, и сваки онај што тврди да постоји један спољашњи свел независан од наше свести, тај тврди нешто противуречпо, пешто што ee ne да доказати. Тај правац мшлљења, који je потпуно супротан наивном реализму, зове се уоиште идеализам. По њему je свет само : садржина свестп, ипи се тек само у толпко може познати у колико je садржииа свести. У овоме правцу разликујемо више шганса, од којих ћемо најважппје овде навести. Само се најпре морамо добро упознати са терминологијом која je овде уобичајеиа. Имане »т ни м зовемо оно, што je дато као' садржина свестн или што се само као таква садржина сматра. Све што премашује. нашу свест и независио од тога постбји, то je тр аи сц енДе нт н о или још екстраме и тално. • Строги идеалиста верује дакле

Увод у философију