Топола

само у иманентни свет, алп не признаје никако трансцендентни плп екстрдментални. Али се од трансцендентнога бнтпорадлхшујеЈррАнсценденXал но, чиме Ка н т особито радо опернше. Ка н т назива »све чнање трансценденталним, које се не бави толико предметима већ начпном нашег сазнања иредмета, у колико овај треба да буде а priori могућ« (Krit. d. г. Vernunft. Einleitung z. 2. Aufl. 111. 49. Hartenstein). Трансценде лталнп идеализам Kaн тo в тврдп дадле, да постоје извесни основни облици чулности и разума : који- не пасхају искуством. већ су ту пре сваког искуства. и тек формирањем »стварн по себи«, која на њих дејствује, омогућавају искуство. Ово je гледиште дакле утолико још реализа м. уколико признаје назависну, екстраменталну или трансцендентну егзистенцнју »ствари по себн«. Пошто смо у могућностгр да познамо само појаву илп „феноменон. то се ово гледиште назива још феноменал и з а м. Напротив. иманентни .ндеал и з ам, који се у последње време зове још и пм а нент но м фил ос о фиј ом. тврди, да се егзистенција спољашњег света исдрпљује у томе, што je овај садржина људске свести. Ту се не признаје апсолутно нжпта трансцендентно. апсолутно кшпта.- екстраментално. Ко тврдп. да иостоји један свет независан од свести. тако аргументпшу пдаилисти, тај потпуно неоправдано удвостручује свет. У колико ово гледиште на свет водп тоде. да сваки мислилац сматра, да само.он и садржина. његове свдсхп посхоје. хшзпва се ово гледпште п солипсизам (solus=ocaMJhcn, ipse = caji). Представници су овог схрогог схватања такозванп новп кантовци 111 уiiе.Р е мк е ? Л еклеЦ Шуберт-Зо лдер нп другп. Такозвани пр зитив и з а м такође je сроддн феиоменализму. На_ука г-има да исппхује, без обзпра на крајње узроке свега бића, којп морају остати недокучљиви. законпхосх појаве, да би научида да савлађује догађаје. Творац je хога правца Огист Конт (1 79S до 1557) у Француској: а у пзвесном смислу и присхалпце у Бнглеској Џон Стјуарт Ми л а у Немачкој Ер нс т Ла с *). Последњпх децеиија појавили су се још и други правцп крп-

s :) У најновпје време (Тиразовало се у Немачкој друштво за позптшшетпчку философпју. које je ставвлв ceun у задатак да на темељу нскуства саградп једно глсдпџlте на свет, које he одговаратп резултатпма п методпма науке п у псто време задовол.аватп Дготребу људске ирпроде за јединством. Подстрек за оснпвање тога друштв;г потпче од Јозефа Иецолда.