Топола

52

философско мишљењс понајвише. Овај се правац мишљења, основан на критици сазнања, пазнва кр итичкл реали з а м. Оа разллчитлм правцима критлчког реализма позабавпћемо се доцнпје прллпком претресања проблема о пореклу сазнања. Сад се морамо упознати с аргумелтпма пдеалнзма. л лсдптатп пх. § 19. Идеализам критике сазнања. Гледшпте, да je свет, којп ме окружује, само моја представа. да све што верујем да сам од света лознао опажањем илп мпшљењем, не припада' њему ш себл, него да се само може сматрати као садр ж и н а мој е свести; све то има у себл лечег што пеобично одбија разум који се не бави фплософијом. Та дело наше практнчно гледшпте о свету почива на акдептацпји нли боље рећи на претпоставци, која се по себи разуме, да то што видим и пипам заиста постојп, да чак п онда постојп када га не опажам. Историскн развнтак чипп додуше, те je гледпште о идеалности спољашњега света нешто појмљивпје. Лако je увидети, да се наш физачки и психпчки организам, приликом стварања светске слике, не понаша само рецептпвно т. ј. примајућп. Напротпв, баш су његове реакцпје на спољашње дражи, његове сопствене акдије те помоћу којих уопште једна слпка света постаје. Услед тога постаје јасно, да ми сами, т. ј. наша телесна и душевна органпзацпја много доприноси да настане пскуство. То ћемо боље појмпти. а у нечему и разуметп боље, ако се мало пзвежбамо у пснхолошкој анализи. Посматрам ли сада на пр. сто, за којпм радим, то je он за наивни реализам четвртаста, жуто обојена дрвена плоча, која лежп на четнри ноге. Станем ли тачнпје испптнвати поједпностн овог опажања. видећу, да прво боја постојл само као мој ocehaj. Самог облика стола постајем свестап преко комплекса од ocehaja очле мрештце л очних мишића; док су тврдоћа л глаткоћа, када се добро промотре, само квалитетп плпања. Тако je дакле сто. који je у почетку бло потпуно објектлвал, постао комплексом субјектлвних квалитета ocehaja. Сада je питање још, у коллко ми се овај комплекс јавља као целлна, као ствар, чпје су особлле баш ови кваллтетн ocehaja. Ако се још заплтам, лтта преостаје ако столу. одузмем боју, облнк, тврдоћу п глаткоћу, онда hy се свакако nahm j неприллцп л тешко моћи лпиа одговорлтл. Ако се сад покаже, да п ово спајање осећајпих комплекса у једлнствеле стварп лма свог основа