Топола

војбно, сувшпно. liciirro што се не да доказати. Истакнутп природњаци, као Хе лмхолц и М а јн е р т. у пзвесном смислу и М а х. рекли су, да се наука мора задоврљптп истражпвањем законптосхи у појавама, а да’ не може доказати њихову објективну природу. МајнертДе чак назначио као пробу за способност мишљења: моћп замислити идеалност света. А сад да испптамо солидност овнх аргумената. § 20. Оцена идеализма критике сазнања. Мислеии рад, утрошен у току од преко две хиљаде година. који доводи до гледшпта: биће стварп, које се могу опазити, састоји се у томе, што се оне опажају (esse=percipi. Berkeley), жли свет je моја представа (Шопенхауер), тај je рад дубоко расветлжо прпрод\' људског сазнавања и ограничжо његов делокруг. Још je у старом веку чињекида чулнпх обмана. поколебала веру у поузданост чј-да. док je свему, што’ je апстрактно мпшљење наводило. оставила o6jei;Тlшну вредност. Б е рк ли, X ј у м и К а н т учшшли су потом, да се позна и субјектпвна прнрода облнка нашега мишљења, и да се на основу тога означп само појава као нешто што се може познати. а : ствар ио себи«, која се скрива пзХ те појаве. као пешто што се не може познати. До те тачке мора се резултат критпке сазнања прнзнати без устручавања. Само, да бп се сачували грубпх неспоразума. крји се врло лкко подвлаче док се мисли ређају тако апстрактно и доста чудновато. морамо тачно да правнмо разлику између пр и-' вида и појаве. Под привпдом подразумевамо повод за представе. које наводе на нетачне судове. Чулни прнвнд. о icomc је овде поглавито реч, састоји се дакле у спољашњем утпску, којп чине ствари на наша чула, уколико тај утисак наводп на нетачне судове. За нетачже сматрамо судове онда, када се накнаднпм опажањима или расуђпвањнма исправљају, када се не пспуљују претпоставке. основане на судовима на које нас je привпд навео. Нека то објасни прнмер. Штап, кбји сно потоппли косо у воду изгледа нашпм очхша сломијен, т. ј. побуђује нас да суднмо; штап je сломпјен. Извадимо ли га сада нз воде, впдећемо. да je остао прав, н мн онда суднмо. да није сломнјен. Остаје још једпно могућност да вода сломије штап. И ми се уверавамо, шшајући потопљенп штап, да нж чулом пипања не можемо да констатујемо да je штап сломпјен. Већа веро-