Топола

љашњега света. Али ова дротивуречдост осећања не сме задовољити мдслдоца. Оно што он о с е ћ а да je неистинито, то мора он да буде у стању и да д о к а ж е да je деистдннто. А тај се доказ може најлакше и најразумљпвије дзвестд тако, ако се теза строгог ддеализма »свет je садржина моје свестп« у мнслдма спроведе конзеквентно до крајаДДругдм речимаГ онда долазимо до строгог закључка. да ja, млслилац идеалист, преостајем потпуно сам. ,да стварно лостојлм, док цео свет лостојд само тиме и у томе. што je садржина моје свестд. Није само моје тело изгубнло своју самосталну егзистендију, већ п сви људд са ЕОјдма живпм, поставшн садржином моје свестн. То смо гледшпте дазвали радије солипсизмом; тако сада можемо pehn, да идеализам крит.ике сазнања. уколико je садр ж ина вегове наук е феномен алн ост све та, безусловно водн солл пс п 3'М у. Гледиште дакле. да на свету једино ja стварно постојпм, не само да -се не може практпчно извести, него још, узев чисто теорискц- значи нешто тако страшно п апсурдно, да већдпа представника идеализ.ма презају од тога, да приме на себе такву конзеквенцу, те гледају, да пређу преко тога дијалектпчепм или метафпзпчкнм копструкцијама. Нарочите тешкоће ствара солппсисму такозванп »Проблем Тд«. Он je у томе. да солипсиста не сме своме ближњему придаваш никакву свест, јер би онда овај тгше постао самостално биће, које онда више, ne би лостојало искључиво као садржина туђе свести. Блпжњп. који има свестн, добива тиме већ по себи п садржнну свести, ii постаје тако центар свестп незавпсан од мене. На другој странд олет. лема дд једног фдлософа којд бп озбпљдо схватдо адсурдну лретлоставЕу, да je само од бдће које je у стању да мислд п лредставља, а свл другд људд само мехадпчкд аутоматл. Зато лредставддцл лдеализма траже лошто-дото дзлаза дз ове ддлеме. Само су лоједллд мдслиоцн дмалл храбростл да се озбдљдо дозабаве солддсдсмом. У својој књдзд »КрдтдчЕЛ идеаллзам д чдста логшса« (с. 21 —67), ja сам одшлрло лрдЕазао свалзлагања д све аргумедте као д дзговоре идеалиста, д лоЕушао да додажем њихову леословалост. Улућујући чдтаоца на овај свој дрдЕаз, мислдм да смем овде ‘да кажем, да се ддеаллзам ЕрдтдЕе сазнања, уколико он доказује чдсту федомелалдост слољашњег света, може сматратд тдме Еао оловргдут, што безусловло водп Еа солддслзму. To je ћутЕе прдздала д већдда дредставддЕа ддеалдзма ла тај иачдд, што свој умдд рад ле улравља вдше да то, да додаже феноменадалност света, дего дстлче ено главло једду другу ознаЕу