Топола

крптицизма. Рекосмо већ горе, да je свакп критнчкн пдеализам у исто време априорпзам. Под овим подразумевамо уверење, да људски ум жма способност, да неочжгледжжм мжшљењем, незавжсно од искуства. добжја жз самога себе објективна сазнања од опште вредности. Задатак. дакле : којп су пдеалистп жовокажтовачког правда поставили критпчкој фжлософжјж јесте, да ту моћ, која се пржпжсује чистом мжшљењу, даље развпје, да утврдж њен удео у резултатима иозптивне науке, а нарочито математжчко-жржроджонаучнпх джсцжшшна.- да бж се на тај пачнн поставжо кржтичкж темељ људскоме сазнању. Правац делом том покрету дали су радовп X е рм. Коен а п Марбуршке Школе, коју je он основао*). Од Канта je Ко е н прнмжо једпно његов »трансцендентални метод« т. ј. иртражжвање априорнпх елемената у напшм научшш сазнањпма, али у прнменп тога метода далеко je премашио Канта. Тако он нппошто не признаје. да чисто мишљење прима своју грађу од чулности, чега се Еант строго држао. Напротпв, чисто je мишљење самотворно. те само услед творачке силе која je у њему, пропзводп научне реалне предмете. Као врло поучан пример употребљује овде Ko'en појам бесконачно малог нли диференцијала, помоћу којега je математика открила п прорачунала законе космичког збивања, уколнко су они механички. Ово важно срество мшпљења нпје производ посматрања, већ je творевина чистога мишљења. Тек пошто су величине и покрети растављени у те бескрајно мале делове, постали су реалним предметима који се могу познати. К о е н je мишљења, да he сад бити могуће открпти код свпх научних сазнања, да само појаве, које су лроизвод чжстога мишљења, дају тим сазнањжма објектжвност ж општл г вредност: На тај начжн постаје лпшљење стварнж творац жостојећега. јер »Једжно само мишљензв моиче да производж оно што сме да важж као бжћех. (С о h еn, Logik der reinen Erkenntnis, Š. 17). Велжком снагом, храброшћу ж безобзжрном доследношћу бранж п развжја Ко е ж ову тваралачку способност чжстога мжшљења. а велжкж број његових пржсталжда ж ученжжа вждж у његовжм мжслжма нов, врло жлодан терен на коме се жма оснбватп фжлософжја. Протжв овог ждеалжстичког апржоржзма разуме се да je бесцредметан пржговор солипсизма. Јер се појединце у сваком човеку налазж овај наджнджвждуалнж чистж ум, којж фжлософ откржва. Алж су друга два тешка пржговора упереиа протжв овог

*) Изврсгаи преглед крптпчкпх п спетематскпх радова Коенових палази се у свечаиом броју часонпса »Kantstndien«, XVII, 3, 191Д, којп је посвећен љему прпликом и,еговог седамдесетог рођсндаиа.

— 57 —