Топола

60

давна функција, те нам се тако открива као хипертрофиј.а иаг о н а сазн а њ а. Ту скроз нездраву хипертрофију, која шеоди органу сазнања п целом духовном развитку, морамо лечнтп. Зато je крајње време, да се вратимо гледшпту здравога људскога разума, па да гледамо на свет и људе, који у њему обнтавају, као на самостална бића, која постоје незавпсно од субјекта што сазнаје, да прнзнамо искуству његово право, и да схватнмо сазнавање као део живота, живота из кога произилази сазнање п коме je оно позвано да служи. А то je гледпште крптичког реализма. § 21. Нритички реализам. Кржтички реализам приблпжује се гледшпту здравога људскога разума. Разликује се од наивног реализма на том степену мишљења тиме, што не прпма непреворено веру у реалну егзистепцију опаженога света, него je, побијајућп противне аргументе, израђује, na je онда модификује према захтевпма крптпке сазнања. Са гледишта критпчког реализма, појаве у прнродн и у људској свести објектжвно постоје, п то потпуно независно од субјекта што сазнаје. Оно што мж са објектпвном сигурношћу плп вероватноћом опажамо п мишљењем сазнајемо, то je продукат једног објектпвног. од нас независног фактора п наше сопствене фнзМке И психнчке органпзацпје. Дата наших чула псто су тако п за критичкп реалпзам само појава, алн она су појава нечега што стварно, самостално постоји. je зелен, значи у смислу крптпчког реализма iiCTO што л-i: овај лнст пма особпну, да у људском оку прп одговарајућој светлости пзазове ocehaj зелене боје. Без ока које гледа, зелено je без садржпне; једино условп. да се зелеио осетн, постоје н даље п без ока и светлости. Тп услови прппадају објективно лпсту. Критички реализам ие каже као наивнп; ствари с у так в е како нам се јављају, него велп; он е су и так в е. Што опажамо н мпшљењем познајемо, то je јед и а страна ств ар но г а збпвава, ко ј е по сто ј и независно о д нас, п то једпна страна која je нама прпступачна, а и једпна која je за иас важна. Како се те псте појаве јављају другоме бићу, којн би био другојачије органпзован. то je додуше тешко' погодити, али се пе мо/кс ни рећи, колпко je то за нас свеједно. К а н т о в а »ствар ио себп« нпје дакле потпуно недокучна, она нам шта вшие открнва страну која je иама приступачна, а истраживање се труди да н друге нове стране открије. За наше око рентгеновп зраци нпсу постојали, па ипак je