Топола

њиховим чудноватим дејством открпвена њихова егзистенција; Тако he зацело п многе друге спле, које у лрлродл постоје, својпм дејством открптп научппку своју егзистелцлју, п тако he човечанство лознатп нове стране »ствари по себи«. Крптпчкл лдеаллзам не претреса питање о постаику и развлтку сазнања, пошто je њему стало до тога, да утврди услове његове објектнвне вредностп п лагласл његов алриорлл карактер. Напротпв критлчкп реалнзам не прпзнаје лллакав а priori, него се потпупо ослања на пскуство. те je. као што рекосмо, у исто време и емппрпзам. Сада се овде јавља плтање, пз којпх се елемената лскуство с а ст о ј и и лз којпх оно п о ст а је, како се даље развија, у каквој вези стојн сазнање са осталим културним факторима људскога жпврта и који су крајњн дпљевп људског сазнавања. Али 'се. као што горе рекосмо, овим проблемима бави тео р пј а сазн а њ а. § 22. Развитак и правци теорије сазнања. Задатак je теорије сазнања, да испитује порекло п развита.к људскога сазнања. одређујућп при том елементарне појаве, нз којпх je састављен врло компликованп продес сазнања. Теорија сазнања разликује се од критдке сазнања тиме, што критпка истиче питање о могућности сазнања, док теорија претпоставља чињеннцу, да се сазнаје, па се гшдухвата да псту чињеницу испита у њеном развптку п закоиитостп, н открије везу сазнаваља с осталпм душевним жпвотом. Али се у многоме обе фдлософсрсе дисциплине слажу. Будући да им je питање о гранидама људског сазнања заједнпчко, оне се често обухватају у једну дисциплжну. Раздвој, који смо ми увели, допринеће вероватно, да олакша разумевање проблема. У теорији философнје појавила се теорпја сазпаља после крнтнке сазнања. Још елеати, а за њима н атомичарп (петивек- дре Хр.) одрицали су чулима способност сазнања, али нису покушалп ии једном, да објасне шстанак сазнања. Још je енергичнија крптика коју налазилго еод такозванлх лпренаичара (четврти век пре Хр.), којл готово већ уче феноменализам. Али je тек Аристотел учлнио значајал покулlај да објаспл порекло и развитак сазиања, и то одмах оппlирло. Исто су тако столчарл истраживалл порекло сазпања и тражили критериум лстлне. Али je тек повијем времелу пало у део, да р'азвлје научну теорију сазнања. Џол Локе (1632 —1704) je био лајглавилјн подстрекач за то, а Бер к л л л Xј у м су паставили љегов рад.