Топола

62

К а н т je н овде од фундаменталног значаја, пошто je утврдио за вечита времена неопходну потребу истраживања на основу теорије сазнања. У својој »Критици чистога ума«’Кант je оштро одвојио два нзвора, можда оштрије него што то допушта сама психолошка чнњенпца. Та су два л н о ст и разум. Ово je одвајање меродавно за главне правде теорије сазнања. На питаље, одакле води порекло наше сазнање, дата су најпре два различита одговора. Један сматра да су чула најважнији. чак једпни поуздани извор сазнања. Овај се правад мишљења зове сензуа л и з а м. Други опет верује, да се само апстрактнжм мншљењем, помоћу п о ј м о в а може доћи до поузданих сазнања. док чула дају само хаотпчне збркане утиске. Овај се правад обично зове рациbна л и з а м. Али како се често овај термпн употребљује у другом значењу, подразумевајући под њжм паметпо објашњење чудноватих појава, то се препоручује, да се у теорији сазнања супротан правац сензуалпзму назове интелектуал и зм о м. Крај ових једностраних правада утврђује се уверење, да са'знање настаје заједнжчкжм удел-ом опажања п мишљења. Овај комбнновани правац, којп свакако једино одговара чињеннцама. нема свој одређенн термин, што je разумљжво, јер у њему има места за најразноврснпја гледишта. Све су се досадање теорпје сазнавања ограшгчпле на то, да испптују порекло п развнтак. сазнања у човеку, као засебном бићу. т. ј. уколко човек стојп насупрот прпроди п реагнра на дражи које на њега утичу. Алн je према модериој науци о народпма несумњиво. да није само за саопштење сазнања. него п за сам његов постанак од велике важности живот у заједнпцп п саобраћај. Што се тиче језика ово je већ давно познато, п његова je важност подробно пспптана на осиову теорије сазнаља. Али и пначе постојп ван сваке сумње соц II јални фак т о р у развоју сазнања. који наука ннје ни из далека довољно испнтала. § 23. Сензуализам. Разум којп се не бави философпјом може се сматрати донекле ■да je сензуалист ича н. пошто држи да je чулно опажање најпоузданији пзвор сазнања. Грчка реч о!сlа=»знам« перфектни je облик од основе id која зиачп »видетп«. Према томе за грчку народну свест »знам« првобитно значи исто што и »видео«. За-