Топола

новијих хежња да ,се из ље.. очигледност избади, која на крају -крајева почива ипак. једино на чулном опажању. Него нп потпуно апсхрактна аритмехида не бп била чохућна, да нису откривене чулгтим опажањем мање групе објекаха, истога броја, као јединсхвене садржине. Сензуализам нма и у томе сигурно право, што, у колико се хиче фнзичких феномена, сматра чулио опажање за првобихни извор п крајњу пнстанцу жжусхва. Али он на једној схрани не впди. да у посматрању самодоживљених пспхжчкпх појмова поред тога тече и другн извор пскуства којп je толико исхо сжгуран, а да се на другој страни у чуаном опажању непрпметно сутичу вишп, т. ј. комплпковашгјп психички феномени. § 24. Интелектуализам. Чињеннца чулних обмана као л она пндивндуалне разлике чулних утисака навеле су фплософију рано на то, да не сматра чула за чисти извор сазнања. Напротив се веровало, да he се апстрактним мишље њ е м, одстрањеног од чулнога света и удубљ е н о г са м о у се б е моћи дшатити са спгурношћу пстпнито биће ствари. To je учжнпло, те се пнтелектуалпзам рано развио. Како смо већ често прпметнлп. елеати су веровали. да се прави свет може познатп само нечу л нп м мишљењем. Њпховнм траголг пошао je п П л а т о н, који осим тога има п представу, да у телу душа обнтава као у тамнпцп, да се она прља додиром телеснога и да се може доћп До правог сазнања једпно потпуним о д ст р ањењем од телесности. На ово Платоново схватање прпмећује свети Августпн. да паш дух најпоузданије зна оно што му je присутно, а нпшта му нпје тако прпсутно као што je сам себп. (Nihil tarn novit mens, quam id, quod sibi praesto est, nee mentimagis cpndquam praesto est, quam ipsa sibi. De trinitate 14,7). Ову je мпсаоузео потом Декарт заосновпцу свеколике фплософије, истичућп, да je знање о сопственом мишљењу, једина поуздана, иесумњива чињенпца. Интелектуалистпчко схватање процеса сазнања, које садрже тврдње светог Августина п пзрека Декартова (cogito, ergo sum) добпло je највише похпоре поступиим распростраљењем Коперниковог глед п ш ха н а св е х. Ко би се с овнм сложпо, хај би морао да прпзна. да сведочанство чула, да земља мпрује док сунце свакодневно пзлазп п залази, мора да падне пред победоносном силом Копернпкове мисли. Математика, која je цветала у седамнаестом и осамнаестом