Топола

јурн-м зрак заједно са вама. Можда би ми се чинпјго. у томе тренутку смрти. да на земљн нестаје патњп и зла, и да се на све предмете п бића спушта плавичаста магла љубави и мира. Тада бпх, ваљда, умро срећан...

Не могу више, а толико бих имао писати! Перо ми испада из руку под хладноћом која леди костп п напада на свест. Хтео бнх да се не пробудим из сна којп ме обузима. Ах, ево Ртња. Озрена! Нпшу се јабланп п врпштп дедпн вранац пред вратима! Чпнп ми се да чујем звоно са црвоточног звонпка! То је ослобођење. васкрс, долазак вечитог жпвота! Излазп ми пред очи отац. Његова бела глава нагнње се нада мном. „Ускрс, спне!“... говорп он, п чпни ми се да чујем вечност нзражену шапатом љубави. Певајмо!... узвикује он н стеже ме на своје грудп. као онога страшнога дана кад последњп пут изиђосмо у чаршпју. II ја се дижем; пзмршавеле руке обавпјају се око његова врата; отечене ноге одуппру се о постељу болнпчку п наслањам главу уз његов образ. Како мп је добро! Тако загрљенп. осећајућп да смо обојпца једно псто бпће, дпжемо главе пебу, те пред о.чима пшчезава земља обавпјена тамом незнања, п нашн сливенн гласовп певају у слатком двопеву- ‘ вечпту песму паћеннка: Христос Васкрсе!.., '<s,? V У Тулопу,.на Ускрс'l.9l%: \

116

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.