Топола

косе и одговарали необично снажној дебљини бркова. Био је светао и чнст, задовољан собом, те је суревњиво бдио да му се за име не веже ии најмања иеисиравност. Брзо је упознао живот. пошто је оио остављен самоме себи још од рана детињства, па је био тврд на муци, истрајан у тешким тренуцима. Он је знао да нут успеху води кроз врата страха, и зато је био непоколебљив у одлукама, несавитљив пред вољом другога. Био је поштен у животу само зато, што је иоштење сматрао за дужност, а ие за врлину, те је имао и ту јаку особину која га ставл>ала нзван сваког искушења и водила успесима. Иије он зиао за хвалисавост, већ бно искрен, отворен и скоро груб у исказивању истнне, којој није допуштао да га гуши.

VIII

Иако тако поуздан у себе, ппак му се једном приликом десило, да се није могао одупрети искушењу. Дођоше догађаји Зајечарске Буне п свом снагом изазваше му успомене из детињства....

Бнло му је тек седам година, када су једнога дана упали у село некн људп, претресли њнхову кућу, нашли прокламације и истукли добро његова оца, пре него ће га одвести у паланку. После неколико дана биров је позвао село да присуствује нзвршењу казне на пијаци варошнце. Ту је бно и он, држао грчевито мајчин скут и гледао шта се дешава. Средином пољане био је постављен дугачак строј људи, а између њихових редова оставили су лростор од два корака. Сваки од њих држао је у руци витак штап, н шпбао њиме немилице обнажена леђа његова оца. којн је пролазио кроз те немнлостиве редове, да би му поделили дивљачку правду онога времена. Он је ишао оборене главе, погрћући и ћутећи примао ударце који су фијукали. Под њима пуцала је кожа н крв се сливала ннз леђа и чакшнре, па остављала страшан и црвен траг по друму. „Тате, еј, тате!...” викао је оп кроз плач, предосећајући да му убијају оца, који је збнља умро лосле неколико месеца.

34

СВПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.