Топола

што га она имала на прсима. Нико није могао запазпти љену привлачност као он, у тренутку када јеприжељкивао снагу, на јој се осмејкивао тужно, носећи пустош у души и у очима жалост недовршена сна.

Срећом што музика почиње да свира и односи: ме далеко, изван свих патњи. „Бетовен!” пројурн ми кроз мисао чим чух почетак увертире из Егмонта. Ах, добри маринци! Бетовен! Човек коме је природа одузела слух, јер је умео да чује _у њој оно што нико пре њега није могао! Бетовен, који је знао вратити човека у доба детињства! Нпко није имао тако чнсту п детињску' душу као он! Мени се свиђа дубина Бахова као и. његова побожност, исказана мушким и мисаоним изразом зрела човека, али кад слушам Бетовена,. чини ми се да не бих ништа осетио па да ми у тометренутку чупају који део тела! Његова музпка је џнновска лествица свих осећања људских. Као са врхова' Хималаја, разлеже се у бескрај радост до лудила, страх који нико није пзразио, бол којп нико ниЈе осетио!

После те бујице осећања зазвони тихо н безазлено молитва Вечном. Она се диже небу, јер у њој: нема ничега земаљског и кроз укроћене стпхије шнрп се кроз васељену, испуњавајући је целу. И као да се са врхова планина издиже у ваздух тнтанска појава Бетовенова, сва уздрхтана н страсна под божанскпм надахнућем, те дршће ваздух пред тугом човека којп је плакао пред привиђењем бескрајнога. Бетовен! Волети га или га обожавати то је мало. Ја сам у њему увек вндео нешто од оне страшне снаге стварања, коју је имар Творац. Његова дела су једна бескрајна симфонија препуна мелодија, дрхтаја, песама и шаната без краја, без прекида. Има ту толико осећања доброг п злог, љубави п идеала; има ту светлости зоре, чудне тишине звездане ноћи и беса олује. Пред очпма се открива какав предео којн је заспао у тишпни, п у тпм тренуцнма оне ■ се склапају, да би дух продро у вечност и у сву тајпу стварања, под чијим напоном дршће земља...

40

СРПСКА КЊПЖЕВНА ЗАДРУГА.