Топола

зила сву надмоћност. Гледала је у њему туђипца којп већ полаже извесно право на њу. Он ју је п посматрао тако. Уверен у то да неће бпти одбпјеп, и да му опа већ припада, он је имао попашање човека који зна шта хоће. Иако га се плашила, морала је иризнатп да па њему нема ничега што одбија. Био је снажан п необимно окретан н чист; у покретима огледала се пргавост и мушкост, а у изражаваљу било је поузданости човека очеличеног у животу. Успео је брзо код свих у кући. Његово око гледало је са хладппм поуздаљем око себе п право у зеницу. Мисли које је псказивао биле су обичне и просте као у љепа ода, само што је знао да им да такав пагласак п да пх пропратп таквим покретом руке, да је изазивао и љено поверење. Првп дани са њпм били су јој страшнп: он је био далеко од опога што је замишљала као девојка. Њој није падала тешко ропска послушност, знајућп да је то пепзбежно после опога што је впдела у својој кући. Оиа је била свесна његопе надмоћности п у њему гледала главу породице, вођу њихова заједничког живота, али је захтевала мало вшпе пажње, впше осетљивости. Опа је толико желела да узме учешћа у целокуппом њпхову жпвоту пе нз сујсте, пе због потчињепости, већ што су јој дани, док није имала деце, бнли празни. Опа бп била срећна, да дели са њим све незгоде, да га бодри у тешким тренудима и да га тако пагпа да осети њено присуство. Све је бпло узалуд! У њему је за увек био сталожен појам о непогрешпвости у погледу на цео жеиски род. Као пиштавно биће једног потчињепог пола, опа ппје бпла за љега нимало сложепа нпти загонетна. Жена је за њега имала одређенн пут са дужностима које су тешке, али ограничене на узани круг у кући, што нпје захтевало много способностп, већ дурашпости и преданости. Иако је опа успела одговорнти постављепим обавезама, он није у томе видео никакве њепе заслуге, пего је остављао у зависности, не могући да заборави њене „дуге косе и кратку памет”.

42

СРПСК\ КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.