Топола

Ето због чега се љих двоје не насмешпше једно другом. У једанаест часова долазио је па ручак, па, ако би му нашао какве замерке, бацао би на под све што се налазило на столу и одлазио гладан у дућан. Ненавикнута на такве призоре у својој кући, она се ужаснула брака, који јој је донео само суровости и разочарења. Пред његовим строгим псгледом и презриво стиснутим вплицама, распрштали су се сви снови, и појављивао се живот без радости, чијп су путеви били јако обележени и водилн право, само што се видик губио у магли.

Није га могла намрзнути, пошто је била песпособна за то. У прво време заваравала се надом да ће га изменити благошћу и болећивошћу, која је била најјача одлика њена. Окружавала га највећом пажњом, ион ју је подносно намргођепо. Упознавала му је навике, проучавала његов загонетан карактер и трудила се да му прочита сваку мнсао коју је крио у чудној дубини својих очпју. Видела га је увек ћутљива, па је угушивала своју веселост и показивала се, пред њим озбиљна, строга, разложна као и он. Искористила би згодан трепутак при ручку, те тражила упута у пословима, и по који пут исказивала своја страховања за његова предузећа. То је био покушај, дирљива молба да проговори коју реч и да јој покаже да и она може примпти на себе један део његових брига. Оп јој одговарао кратко, не гледајући је и само о унутрашњим пословима куће, а ћутећи прелазио преко њених питања о намерама у дућану и ван њега. Понекад је покушавала да га сачека на вратницама и показивала му ведар и поверљив поглед својих наивних очпју, али увек сусретала његове сведене обрве, испод којпх су стрељала два немилосрдна н презрива ока која су питала: „Но, шта би хтела?”

Била је одлучена да више не попушта и не нонижава себе. Али се деси да се он разболе, и опа помисли да је то згодан тренутак да покуша последњи пут њихово зближење. Болујући и патећи под мукама, он није знао са коликим саучешћем га

43

ДО ПО г ЛЕДЊЕГ ДАХА.