Топола

срамотило и.ено достојанство и наметао јој само дужностн, нс лајући јој никакве радости. Сад је могла да дође каква било увреда, она је била јака. Измепила се и према мужу, дризнајући да и ои има удела у томе што је она срећна. Кад би ујутру, лолазећи у дј ћан, нар(-ђивао шта треба урадити у току дана, и по обичају додао понеки лрекор, она га слушала главе, без горчине и праштала му, видећп како дред осећаљем удвојенпд луасногти хита на. рад.

Са импком множила се и деда. На сву вику запослена дома, на сав жагор стоке из великог двгришта сдговарао је цвркут деце која су јој дава.ла снаге да све поднесе. Пренела јо сву л,убав на њих, гледала како се развијају под њеним рукама и дрхтала страхом женке над сваким љиховим покретом. Својом трпљивошћу и осмејком сузбијала је у њима рђаве навике, као и оно што су наследили од оца, па у њихова срца дубоко утиснула прве и најосновније појмове морала. Видећи у томе велико преимућство над мужем, који се није могао иосветити деци нн за тренутак, она се заузела да код њих ишчезне неподношљива прнрода ичева, и најзад увидела да сви личе на њега, али да у себи нрсе широк, јасан одсев њене душе.

Мада је постала мајка његове деце, он је продужавао да буде нечовечан према њој. Она му није била дража од вранца у коњушници, па је и над њом господарио и свежо се као библијски Бог. Кад је она једном пала у постељу, отечена ока, он се прво побринуо да му се ништа не окрњи од навика, и лослао кола у Књажевац, да му доведе сестру. Жену није ни угледао, него дозвао неке бабе, које су невештим лечењем и бајањем упропастиле око, а увече доводио другове и веселио се са њима дубоко у ноћ. Остављена тако, одвојена од деце, она се немоћно тетурала по собн, мучена више душевним јадима него боловима телесним. У одаји до ње веселило се п пило; свирачи су свирали, и она је слушала његову пеому, у којој није било ни трага не-

45

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА.