Топола

означавала безбрпжност, већ дубоку, осећајну прнроду, која је на тај начин налазила највише излива. То је за љега била истинска мана, јер је у тренуцима раздраганости давао велики део себе, и жртвовао најчистија осећања људима којп га често нису разумевали. То се не може опростнтп трговцу који је принуђен да гледа хладно око себе, да прорачуна и предвиди сву неизвесност поједнних послова. Он је бпо вредан, умео се загрејати радом н посветити му сву вољу, али му је строгост дедина убила још у детињству независност духа, слободно изражавање п нагнала га да разуме посао сасвим друкчије него његов отац. Рад је за њега био пре свега заклон од сваког прекора, па је тек онда долазило осећањедужности. Дед је увек био поуздан у исход каквог предузећа, које иначе не би започнњао, али га после давао сину који је радио истрајно п са вољом, само вођен намерама очевим, сумњајући готово увек у успех, те је његова несмелост остављала утисак да је био неспособан за чисто умнн рад у трговању. То је било неразумљпво за човека, који је још од раног детпњства претрчавао пнјацу, која га раздвајала од дућана, па на вратима, гологлав и понизан као слуга, очекивао да му отац дође.

А у то време није било искушеља за млада човека у нашој варошицн. Младост му је прошла без икаквих радости, јер се у паландн строго чувала наивност обичаја. Тада су чаршнјом промицала старпнска џубета, постављена кожом, а тупо одјекпвалепотковапе плитке ципеле и беласале се вунене чарапе. Живот је био једнолик, прост п сутрашњица није доносила ннкакве промене: све је ишло као и јуче. Он је бпо везан за дућан строгошћу очевом, а за кућу љубављу мајчином. Та два проста алп дубока осећања, чинила су му живот подпошљивим, и каква мала промена, која би изменила уобичајени ток, имала је за њсга важност читавог догађаја. Волео је људе и тражио љжхово друштво у коме је био скоро незапажен због

52

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.