Топола

ЖИВОТ И ЛИЧНОСТ КАРАЋОРЂА ПЕТРОВИЋА

Као већина шумадијских породица, и кућа Карађорђа Петровића потиче из динарских крајева, однекуд са васојевићских страна. По народном предању она је у Шумадију' дошла у првој половини XVIII века, вероватно после ратова од 1737. —1739. године, у којима су се Васојевићи, са суседним племенима, изложили против Турака и имали за то да поднесу тешке прогоне. Шумадија је била нарочито привлачна тачка за слободољубиве и отпорне народне елементе. Сва обрасла у густу букову и храстову шуму, која |ој је дала општу ознаку; тешко пристуиачна за војничке казнене експедиције београдског паше; далеко од средишта доше управљаног Турског Царства; делимично склоњена од великог моравског друма; мало, и то само у варошима, насељена муслиманским становништвом; са не много распрострањеним читлучким режимом и са „доста слободних сељака“, она је била готово створена за хајдучке збегове, и у њој су се, одиста, збирали и одабирали они који нису допуштали да им куће постану редовна свратишта свих могућих врста субаша и крџалија, а они лично прегажена и бесправна раја, која је требала стално да узима став погнуте главе. Г. Јован Цвијић утврдио је једну веома важну чињеницу, да се „нигде досељеници нису тако брзо прилагођавали новој геограФСкој и друштвеној средини и нигде се нису толико укрштали као у Шумадији“.

Карађорђев дед Јован настанио се у Вишевцу, у Шумадији. а два му брата

око реке Јасенице, недалеко од њега. По свима описима овога времена то је био крај покривен шумом, са веома мало обрађене зеиље, и људи који су ту долазили имали су да, често под тешким условима, крчевинои створе нешто оранице. Они су с тога радије настављали свој старији и дакши начин живота: бавили се сточарством, а парочито у том жиром богатом крају свињарством. Тако је радио и Карађорђев дед Јован, и његов отац Петар, па и Карађорђе сам, као и остали чланови породице.

0 оцу Карађорђевом Петру, по коме је добио своје презиме, данас се не зна много. Изгледа само да је, по традицији својих брђанских земљака, с почетка читаву бригу око куће остављао више жени, а сам помало хајдуковао, бавећи се, иначе, углавном гајењем и продајом стоке. Мајка Карађорђева била је рођена Шумадинка, Марица, кћи Петра Живковића из Маслошева у крагујевачкој Јасеници, жена веома отресита и нредузимљива, са извесним цртама мушке воље (причају да је била одличан јахач), ради чега је добила мадо подсмешљиво, али довољно карактеристично име „Марица Катана“. Из тога брака родио се првенац син, лицем на Св. Ђурђица, 3. новембра 1752. По доста честом народном схватању, светац је детету донео име, и по њему је оно било крштено као Ђорђе.

Детињство Ђорђево није било много пријатно. Не дуго иза његова рођења отац му је убио једног Турчина, и ради тога морао је да бежи из Вишевца.