Топола

Мвслио је, најпре, да се склони код својих мужевљеве погибнје, Ђорђева мајка се

братственнка; али, ови, бојећи се турске освете, не беху му ради, и он је био принуђен да се потуца по околним селима Жабару и Загорици. Породица се, за то време, стално множила новим рађањима брак је донео још три сина и две кћери и живот је понекад био више него тежак. Отац је с тога морао да оде код једног Турчина у Загорицу, где је имао да му негује кованлук, а Ђорђе се сам најмио да чува стоку код некога Новка Жабарца. У то време иада његов првп јуначки иступ и испољавање слободне хајдучке ћуди. Једног дана, кад је чувао стоку крај крагујевачког друма, пролазио је туда један Турчин на коњу, са три кера и једним хртом. Керови налете на свиње, а ове се, у обрани. згрокћу на њих. Ражљућен, обесни Турчин иотегне из пиштоља и убије једно свињче, а керове надражи на остале. Ђорђе, којијеимао уза се оружје, успламти и убије једног кера, а кад узбеснели Турчин радп тога поче даље иуцати, он занаде, па уби и њега. После тога мораде се склонити да тражи заштите. Очева невоља научила га је да је не тражи код својих, него оде једном познатом арнаутском кесеџији, неком Фазли-баши, у Паланку. Овај ирими младог и, на први поглед, очевидно срчаног Ђорђа за свога сеиза. У његовој служби Ђорђе постаје прави хајдук. Са Фазли-башом он иредусрета поједине богатије Турке, напада их и пљачка, и бива тако, са њим заједно, страх читаве околине. Али, после извесног времена, како Арнаутин није био од речи при псплатама, Ђорђе га напушта и долазн родитељнма. Помоћу Ђорђевом и својим дужим радом у Загорици отац му беше стекао нешто имања и стоке, и Ђорђе је могао да се бави својим иословима. Али, једном пробуђена, хајдучка крв не мирује. Он и опет, у два маха, напада на Турке; једном у властитој кући убија двојицу. а други иут у шуми, поново крај крагујевачког друма, једног коњаника. Ради тога поново мора да бежи, он Фазли-баши, а родитељи му мајчиној кући у Маслошсво. Ту, у Маслошеву, отац му је, како се прича, и погинуо. Био је, као хајдучки јатак, ушао у договоре са неким ОФициром из Аустрије,' који је ирешао у Србију да уходи земљу и спрема народ на скори рат, што га је бечка

царевина мислила да, у друштву са Русијом, поведе иротив Турака. После

преудала у Тополу и тамо повела и децу. Да олакша мајци и очуху бригу око породице и да им се сам нађе при руци, у случају потребе, Ђорђе иступа из Фазли-башине службе и долази у село Врбицу, у другу службу. Али, како је живот био тежак, а ново скућивање веома напорно, то Марица с очухом и 'децом пређе на старо добро у Загорици.

Али, хајдук тешко скућава кућу. Ђорђе је само неко време остао у новој служби, а онда се потпуно одметнуо у гору. То напуштање дошло је, ради овог случаја. Ђорђе се био загледао у једну лепу девојку из мајчина села, у Јелену, кћер Николе Јовановића, обор-кнеза јасеничког. На ту исту девојку био је бацио око и неки Вукоје, из истог села, и желео да је узме за свога сина. Предање прича да је између Вукоја и Ђорђа биле омразе и без тога; Вукоју се ни мање ни више приппсивало да је издао и уходио Карађорђева оца. Али, већ прва ствар, ако ова друга није потпуио ван сумње, била је довољна да их учини крвним непријатељима. Једног дана, на сеоском сабору код Јагњила, док је Ђорђе играо уз своју девојку, Вукоје га је ненадано ударио по врату, нашто је Ђорђе, донесавши оружје, напрасит како је био, сасуо Вукоју пиштољ у груди. Одмах иза тога напустпо је кућу и отишао у чету чувеног хајдука Станоја Главаша. Предање даље казује да то није била и једина незгода ради те лене девојке. Има казивања како је она и самим Турцима упала у очп и како сујеједног дана,када се враћала с оцем кући, наиалц и хтели да уграбе. У највећој опасности избио је случајно Ђорђе са два друга, побио и растерао Турке, и спасао и оца н кћер. Прпродно је да су се после тога њих двоје заволели још више и наскоро се и венчали.

То венчање било је негде иред велики рат Катарине II и Јосипа II иротпв Турака. Агптација аустријских људи, да крене у акцију против Турске српска илемена у Србији, Босни и Прној Гори, билаје веома жива; најживл.а, међутим, свакако у блиском Београдском Пашалуку. Осећајући то, и видећи рат на прагу, иоједини Турци бивају подозриви н почињу да прогоне све људе за које су сумњали да могу имати веза с Аустрнјом. Појединци, поред тога, врше