Топола

иногобројна насиља и изазивају често људе на крајња средства. Због тога многи од Срба почеше да прелазе у. Срем и Банат, у „Немачку“, како се тада означавала аустријска царевина. Међу њпма беше и "Ђорђе Петровић. Непосредан повод за тај прелазак људи су објашњавали убиством неког Турчина, кога је

Ђорђе смакао не зна се да ли у својој кући, где је дотични хтео да насрне на образ Ђорђеве жене, или негде на нуту. У ствари, изгледа да је ,гБорђе, предвиђајући опасности ратовања, хтео да склони своје на сигурније место од плашшских збегова, јер видимо да преводп читаву породицу. На путу, у Стојнику, његов очух Петроније зажали што•ј е оставио кућу и кренуо у бели свет, излажући се без потребе невољама пута и неизвесности у туђини. Ђорђе га је позивао да наставн пут са њима заједно, а кад Петроније одби и запрети да ће их, ако се не врате, одати Турцима, Ђорђе потегну на њ свој пиштољ и уби га на месту. После тога, сва породица пође даље и, превезавшн се, стиже у Крушедол, где се Ђорђе најми за манастирског шумара, а мајка му и жена узму бригу око манастирске стоке. Тај је прелаз био 1786. године. У то време већ је нот-

пуно сазревала одлука да се почне рат. У лето год. 1787. био је састанак руске царице и аустријскога цара, и мало после тога Турска је објавила Русији рат. Сада је требало да уђе у акцију и Аустрија. Спремајући се за нападаје, она је била покупила и срнске избеглице и почела од њих да образује добровољачке одреде, вежбајућу их по својим војничким правилима. У такав један одред ступио је и Карађорђе и био додељен у сомборски гарнизон. Али, његовој ћуди, тврдој, нрекој и нлаховитој, и несвиклој да се безусловно покорава, била је неподносива безобзирна аустријска војна дисциплина, и он после мало времена бежи из војске

и, бојећи се оштре казне, пребегне поново у Србију. Ту не иде у свој крај,, где би га лако познали, него у ваљевску нахију. Ту одиах почиње хајдучко четовање. Као хајдук, он је учествовао при безуспешнои препаду на београдску тврђаву, који су извели Срби под водством Јована Новаковића и Ни-

КАРАЂОРЂЕ. Оригинална слика, коју је уљеном бојом радио непознат сликар. Налази се у Српском Народном Музеју у Београду.

КАРАЂОРЂЕ. Оригинална слика, коју је уљено« бојом радио непознат сликар. Налази се у Српском Народном Музеју у Београду.

коле Радомировића, договоривши се о томе с аустрпјским војним водством. Кад је иочео сам рат и кад је Михаљевић позвао све српске харамбаше да му се у року од три месеца придруже или ће их иначе сматрати као непријатеље, Ђорђе није смео да му приђе. Остала му је у памети строга дисциплина аустријске војске, а вероватно се бојао и какве казне ради тога што је побегао из свога одреда. То уртручавање уиало га нпје стало главе; у селу Корку ухватила је једна аустријска патрола Ђорђа и шест његових другова, и по преком суду они бише осуђени на вешала. Заузимањем капетана Радича Петровића,

5