Топола

21

IV

Kad je Karadjordje prešao na austrijsku stranu u Zemunu, stavljen je bio u karantenu, ali več drugi dan pozvao ga je austrijski general Cervenka pa ga je pitao, gdje se misli nastaniti. Karadjordje mu odgovori, da želi neko vrijeme provesti u krajevima Fruške Gore, ali na pitanje, kojem če se privolje.i carstvu, da li ruskom ili austrijskom, Karadjordje reče: ruskom. Na to ga onda, i prije nego što je izdržao karantenu, general Červenka otpravi najprije u zatočenje u manastir Fenek i tamo ga je još jednom zapitao, što namjerava. A kad je Karadjordje opet rekao, da misli da se nastani u Rusiji, general ga pošlje u Golubince a odanle poslije kratka vremena u tvrdjavu Petrovaradin.

Još u Zemunu su Austrijanci uzaptili bili od Karadjordja i njegovih sve važnije, što je bio iz Srbije sobom ponio.

Vrijedno je spomenuti teške dane živovanja Kad]ordjeva i u samom manastiru Feneku. Akoprem su fenečki kaludjeri Karadjordju odavali čast i nastojali, da mu čemerne dane olakšaju, ipak je Karadjordje bio tužan te je jedno veče, kad mu je pred protorn Matijom Nenadovićem i drugima jedan kaludjer pri večeri nazdravio i uzdigao ga kao zaslužnog vožda srpskoga naroda, Karadjordje se rasplakao sa gorke sudbine svog naroda i jedva jedvice su ga prota Nenadovič i drugi mogli utješiti samo nadom, da će srpskom narodu pomoči jedino ruski car, do koga bi Karadjordje morao otiči sam glavom.

Iz Petrovaradina Austrijanci početkom januara 1814. otprave Karadjordja sa njegovim starijim sinom Aleksijem pod stražom u Oradac a ostale srpske vojvode porazmještaju po drugim gradovima Štajerske, ali tako, da se jedan sa drugim nijesu mogli sastajati.

Karadjordjev je ustanak u svoje vrijeme zadivio cio svijet te je .privukao na sebe veliku pozornost i austriiskog dvora. Nije dakle čuđo, što je Kara-