Топола

20

skim drumom od Beograda preko Hasan-Pašine Palanke, Jagodine, Ražnja (Raschne) i Niša i preči kroz Srbiju ukupno pedesetšest milja.

Svaka država, pa i ona, koja je i najmanje uredjena, mora imati svojih prihoda i rashoda več prema tome, što svaki narod ima svojih prava i dužnosti, a nekmo li da toga ne bi imala bila Karadjordjeva država, koja je bila za kratko vrijeme uredjena po uzoru tadašnjih većih država.

Državni prihodi u glavnom su bili: porez (deset groša na glavu), desetak od hrane i vinograda, dvadesetak od ovaca, koza, svinja i goveda, prirez, žirovina, novčane kazne, djumruci, skelarine, ribolov, prodavanje turskih privatnih dobara, kopanje ruda i najzad izobilna ruska novčana pomoć. Rashodi pako bili su: izdržavanje bećara t. j. plačenih stranih vojnika, barudžija, topolivnice u Beogradu i radnika u njojzi, nabavljanje vojne municije, nabava hrane za vojsku, plače činovnicima, učiteljima i profesorima velike škole, plaće majstorima za javne radove. U to doba su deset groša prosječno sačinjavali jedan cesarski dukat. Sam Karadjordje imao je godine 1811. godišnje plaće svega dve hiljade dukata, ali ju nije dizao, jer je narodna kasa bila oskudna. Godišnji računi o prihodima i rashodima izradjivani su bili u Narodnom Sovetu a podnašani su Karadjorđju na odobrenje.