Топола

8

између њих постоје разлике и антрополошке п физиолошке и психолошке, и да је стога немогуће заотрашујући лруге поправити и изменити органске квалитете будућих злочинаца, те доказује помоћу многобројних сгатпстичких података да развитак, пораст, опадање злочина уопште или појединих врстп злочинства нема никакве везе с модпфиковањима кажњавања. А како модерна научна психологија не може да докаже да је човек обдарен слободном вољом, неоантрополошка школа одбацује мишљење да је човек одговоран за своја дела, већ тврди да је човек и као биотичка и као психпчка целпна, а према томе и сва његова дела, пропзвод његове биотнчке, физичке, социалнопспхичке среднне, те стога испнтује и утврђује све утпцаје, било прзнаталне било постнаталпе, који могу на њега да делују. Али баш стога што су Ломброзо и његови ђаци успелп да поставе камен темељац новој науци о злочинцу и о појави злочина, они који су впдели у томе опасност за друштвени, морални, верски па чак н за државни поредзк, дуго су покушавали да иг.хоришу резултате школе или да говоре, пишу п шире лаж I о школи. о њеннм теоријама, о њеним истражпвањима, о њеним закључцпма. Осннвањем кримнналне антропологије дело постављања психичког човека, испољавања човечијих на право меето, бпло Је тек напола довршено. Док је Пине пре 140 годпна клннпчкпм опажањима доказао да лудацп нису опседнутп нечастивпм ни да су рђавн несоцпални људп од којих је и бог руке дигао ради злоће њихове, Ломброзо је пре 50 година поставио темељ криминалној антропологији. Алидок су првога заборавплп, на Ломброза и његове ученике бацало се блатом и поругом. Исмејавали су његову теорију о рођеном злочницу — delinquente natо његова настојања око пелагре, његово схвагање