Топола

9

генија. Идок суугледВан Хамола, Тарновске, Елиса, Фериа и других, као и напредне филонеистинке владе Белгије, Данске, Уније, Доминнона.и Енглеске, придонеле брзој победп теоркја позитквне школе; о Ломброзовој теорији генија и данас се говори с поругом и омаловажењем. Оно што се о томе.у свету зна или је лажно или искривљено. Нема оумње, дела Ломброзова, нарочито она о генију, обилују грешкама, контрадикцијама. Свака ]е његова књига огроман скуп материала, казистике, које би требало прорешетатп, прокритиковати. То је уосталом и сам Ломброзо знао. Али се свакако увек могу издвојити докази и идеје, које су се уистину мењале од издања до издања, али увек у једном правцу, дакле које су еволупрале. Тако се није радило. Нису помогла ни толика пздања његовнх књига, ни италијанска ни француска, ни велики ауторитет француског физиолога Шарл Ришеадш безбројне расправе 'и настојања његових ученика — у лаичком се светуиданасговорио Ломброзовом генију као о смешној застарелој заблуди око чега не треба разбијати главе. А и мора да је тако. Јер што је друго геније, за велику већину нас, до траг божанске светлости, Прометејева ватра крађена боговкма! Толико има негативних елемената, толико разарања и уништавања у свету, да би и ми и све око нас давно пропало да није генија преко којих се природа помлађује и уређује. Зар није ова мисао Антониа Анила, колико год нам чудио изгледала, у преразним модификацијама у срцима већине ? Зар не узвикујемо скоро сви с братом Педром Сондерегером да је геније слика Бога у огледалу «е! §еп!о ев 1а геаИгасхоп Ле езе Iсlеаl, цие Вгоз аlтђоl!2а,».. И замислите сад Јеврејина Ломброзакојиприча, како кажу,даје геније наблизу лудака, да је генијалност нека врст епилепсије. А светде мисли генија, дивне, ванредне