Топола

12

брајати настраности његових поступака п његове мисли одвело би нас далеко. Споменућемо само неколико момената. Верује у снове до невероватноће. После спновљеве смрти казује му се у сну нек држи непрекидно смарагд са прстена у устпма, и док га буде имао заборавпће на сина, на жалост. Тако је уистину и бпло: смарагд га је спасио боли за изгубљеним дететом; само кад би јео или говорио па би морао да извадп драги камен, спопала би га ужасна бол. Снови му кажу које ће лекове да употребп, какве ће рецепте да пшпе, када треба да се венча п кога да узме. Ухађали су га, по његову мишљењу, и познати п непознати непријатељи, владе су га прогањале, професори унпверзптета у Павпји спремају му отров и трују га, непознати га непрпјатељи стално прогањају, желе му свако зло, пропћст и смрт. Ужасно је болестан. Болује од ерније, ситоболије, подагре и бог би га знао од каквих ли све болести. Али се увек лако изледи: довољно је неколико скрушених молитава блаженој Девици Марији. Ломброзо наводи и лудаке са светлпм, рекао бих, скоро генијалним моментима, лудаке са испољавањима генија. Наводи њихове песме, приповетке, цртеже, уметничка стварања. Као што у генијалности имамо понеки моменат лудости, тако и у лудости налазпма-,т-|Јагове генијалности. Данае су опшге познатп члl'олИсп којп издаЈу и у којпма ппшу лхдаци. Ми се на томе нећемо задржатп. Могли би навестп још безброј примера. Мислим да је то сувишно. Навешћу само нешто што ће нас приближити другом делу деганерације генпја епилепсији. Великп је број генијалних људи који су нестални у своме животу, незадовољни радом, средино.м, пријатељима, местом у коме живе. На пример Марк Твен и Леонардо де Впнчп. Изгледа као да