Топола

13

овај последњи никако није могао да се одлучи шта да ради, ииме да се бави. Радећи неуморно целога живота, његово опажање и мисао нису моглп да се трајно зауставе на једној појави природе, на једноме стварању човека. Лушајући снажнимистраживалачким интелектом по свима гранама науке и уметнссти доказао је своју многострукост и способност успевања у сваком послу. Леонардо нам сад прина о техници елlшарства, сад излаже опажања психолошка и из оптике боје, садцаје Последњу венер, сад диже кип Мору. Илп размшпља о летећој машини и по неколико седмица не излази из собе, а одједаред прекида и тражп фосиле праживотиња. Кодмултипних генија попут Леонарда карактеристичне су две појаве; неканализованост, т. ј. бављење с разним најдивергентнијим стварима п друго неистрајност ма било у компослу. Леонардо јеузимао сад чекић, сад кичицу, сад перо, све на махове, не довршавајући претходни рад. Као да га је нека неодољива стваралачка снага терала да се у вшпеструком раду испољи, гонила да од истраживања једне појаве напола обављена посла пређе на другу. Тако Леонардо. Марк Твен пак од најранијег детињства почео је да лута светом. У дванаестој години остави родно место и иде по градовима на рад. Једва животарећи, мучећи се свакојако, врати се кући, али се не задржа много. Крајња његова жеља, његов сан био је да плови Мисисипом. Успео је да се запосли као крмилар. За време грађанског рата обишао је далеки запад. А доцније, од 1895 до 1902 пропутовао је као новинар и конференцијер цео свет. Слично и Џек Лондон. Појаву ове неканализованости у раду и ове неодољиве жеље за лутањем налазимо и код неких облика абнормалног човека, па и код таквих који се у понеким својим психичким карактеристикама