Топола

4

дело Галилеа и Конта, да нам покажу ствари каквепне уистини јесу а не какве би ми хтели да буду* или какве нам изгледају кад их посматрамо с ранпје изабраног гледппгта. Дело које је започео Франдуа Пине јошl79o. ослобођењем лудака тамничких окова и средовечне тортуре, дело које наставише Малтус, Дарвпн, Вунт, Парето и други, одредившп његово право место и вредност као органпзоване целпне и продуктивне енергије, то се дело завршава данас пред нашим очима радом једне школе којој је оснпвач Цезаре Ломброзо. Члановп ове школе, светла имена која су се окупила око Цезара Ломброза, имена: Курела, Фереро, Карара, Елис, Мак Доналд, Тард т Ззрбољо, Гарофапо, Нордау, Шипио Скгеле, пронела су се од уста до уста, пронела се многобројнпм преводима, чланцима и студијама, не само Италијом и Француском него и целим културним светом. Ови и многн други прваци позитпвне неоантрополошке школе оплемењивали су и уздизалп душе свих оних с којима су долазилп у додир, открили су многоме срцу нова и нова врела љубави, и многоме разуму осветлили по неки кутак овога свега што називамо Козмосом. Говорим о позитивној неоантрополошкој школп, о школи која изучава злочинца, јер су њепи учитељп и њенп следбеници проучавали човека у свима његовим испољавањима: злочинца, лудака, генија, човека као јединку, човека као друштвено бнће, основавши колективну психологкју, одредивши тачне границе соцпалне психологије п демопсихологпје, јер су међу првпма употребили експерименталнп метод модерне физиологије и у изучавању лудака, у психијатрији, у изучавагву злочннаца, у криминалној антропологији п криминалној психологпјп, и у испитпвању појаве генија. Ако говоримо о генију морамо споменути оне који су основали криминалну антропо-