Топола

Риека шуми, а звижде куршуми. Пјешаку је до пазуха вода: Ватром пламтети воденидруми! Морска битка, а не има брода! Пред војском је пет непријатеља, А један је од другога љући: Први ватра, што с Битоља, стриеља, Не престаје жарким гвожђем тући. Други вода што немило дере, И односи коње и јунаке; Са небеса плаху кишу стере, Кан’ да здухач пропира облаке. Трећи цича, која гризе биесно, Хладним зубом вјетра, сниега, леда; Крилат вуче ждере месо приесно; У костима души мира не да. Четврти је глад, кој љуће жеже Него ватра и лед: стиска, пили, Грчи, гризе, завије и реже: Мршав курјак што к мјесецу цвили. Пети, од свих ужаснији, несан: Глад у мозгу, жеђа црне смрти, Ко отровна штура ујед биесан Смантавицом можданима врти. Лако Србин ватри одолиева; И с водом се неустрашно бори: Цичу сноси зар да вук се згриева? Глад га љуто, несан љуће мори. Трипут сунце за планину зађе, Још се Србин с-водом.бори топи, Кад изађе, ту га увиек нађе, А да ока јуначког не склопи, Огриев му је ватра из топова; Покривачем риека га- огрне, Узглавље му лед мутних валова, Храна крушке из пушака црне.

Црна Риека.сада рујна тече,_ Зачрња се од јуначке крви: Набодице утакмицом пече, До Битоља ко ће доћи први. Кано оро на клисури, који Око себе мотри муња крху; Тако млади Краљевићу стоји Петилапа на пламену врху. Гвозден дажд га бије са небеса; Стоји над њим праскање шрапнела; .Ђумлад под њим клисурину стреса; Зује пурци, ко ројеви пчела. Под њим бојног поља вали ручу, Пустом ватром глогоћу и хлапе; Ступље воде и пламења сучу, Ко китови из ноздрва слапе. Ал и Битољ у диму се пуши; На џамије падају мунаре; У гомилу с темеља се руши; Ко клачина бедеми се жаре. На шанцима ниемци замукоше, А французи све грозније ричу. Већ мостове Срби подигоше, Све се ближе к метеризу мичу. Киша преста, жарко сунце спну. Знак навале Краљевићу дава. Гле заплови коњем у пучину; По крвавој пјени поиграва. Пред њим дува грозан вјетар страха, Арнауте и Турке разгања. Над њим крила побједа размаха; Страшан клик јој горама озвања. Ко јесенски када вихор нагли Оперуша сухо лишће с гране, Турске војске нестадеу магли, Разгоније страва на све стране.

Књига 11

НАЧЈ НАЈЗЕЋИ КРАЉ