Топола

Др. А. ТРЕСИЋ-ПАВИЧИЋ један од много заслужних рушилаца Аустро-Угарске.

Бјежи Ђемо, Краљевић га тјера, Кроз пламење Битоља га прогна; Достиже га више Перистера, До Охрида уморна га догна. Пусти топуз саземљом га сравни: Умирући миења облик, боју: Је л‘ то сада Фети-паша славни, Који ријеч не искупи своју?

Фети-паша камо твоја хвала, Да ћеш љубит‘до Небојше куле ■— Кад покоси Србе твоја пала Српкињице, кано турске буле? Сада љубиш црну земљу мајку! Вриеђо си је; ал ти била лака! Већ си на њој довршио хајку. Заборав ти даје опрост мрака. Весели се плава површина Охридскога језера и смије, Гдјесесјајно врх њенихдубина Српски барјак огледа и вије. Краљевићу српској војсци вели: „Ви сте, дјецо, ватри, води, цичи, Глади, неснудивски одољели, Отаџбина сва се вама дичи. Др. А. ТРЕСИЋ ПАВИЧПЋ

УЗ ОВУ ПЕСМУ Наша опаска

Ову је песму њен аутор, наш велики песник и неусграшими и несаломљиви национални борац, читао на једном састанку југословенских универзитетских ђака у Бечу непосредно после победе српске војске предвођене од Престолонаследника Александра над турском војском 1912. Ђаци су врло добро разумели алегорије, симболе и алузије ове песме, те су у Младом Краљевићу видели Краљевића Александра симбол ослободитеља и ујединитеља народа; као што су у Ђеми Брђанину препознали крвавог Арнаута, који неће слободе дароване му од српског оружја; него када га ослободи од турског господара, утече се аустријском, а када га ослободи и од овог онда бе;ки под окриље талијанско.

12

Кн иra 11

НАШ НАЈВЕЋИ КРАЉ