Топола

11

верзитету. Његов рад претставља ствараље једне нове научне гране пржмељене математике, а то je математжчка климатологжја, која пре Миланковића стварно није жостојала, Како je о том код нас врло мало познато, то ћемо Мжланковићев рад оппшрнжје изложжтж и објаснитж његов значај. Мжланковжћ je својжм радовима у знатној мерж унапредпо домет нашег научног сазнања. Он je доказао да je топлота земљжне поврппше кроз многе стотжне мшгшша година завпсжла, ж да и данас завжси жскључнво од топлоте коју земљж доносе сунчевж зраци, а да унутрашља топлота усијаног земљжног језгра за све то време није била нж од каквог значајнијег утжцаја на топлотне пржлике на површини зелље. Он je математнжким једнажжнама и формулама утврджо да се на земљи, убрзо пошто се са другжм планетама жздвојила од сунда, образовала земљжна кора и да je онога момента када je љена дебљнна достигла свега 1 км, утавцај усжјаног језгра земље жрестао да игра сваку важнију улогу у топлотнжм процесжла и приликама на земљж. Топлотне жржлжке на земљж зависе дакле по Мжланковпћу од топлоте коју сунце шаље, а та се количжна може тажно азражунатж. Ражун je врло комплжкован јер земља опжсује око сунца елиптижне путање тако да се нежрестано мења даљжна између зелље и сунца. Ocpim тога мења се ж угао под којжм сунчани зраци падају на земљу и мења се ж сам облжк елжптжчне путање. Ове промене зависе од многих узрока, од окретања земље око своје осовжне, од положаја те осовине према путањи око сунца, од поремећаја којж:настају због утпцаја планета међу собом ж због привлачних снага сунца ж месеца, а свж ти поремећаји ж узроци жзазивају знатне промене у количини топлоте коју добжвају по једине тачке земље од сунца, Још пре Мжланковжћа покушавалп су научницж да израчунају колжчжну топлоте коју пржма земља од сунца, алж су сви ти рачунж бжлж погрешнж јер нису узималж у обзир ове промене. Резултати њихових рачуна нжсу се моглж према томе слагати са налазима до којпх je бжла дошла геологжја, тако да њихове теоржје нису жмале никакве стварне вредностж. Миланковић je пошао од два пржродна закона и то од РВутновог закона гравжтације ж од закона зрачења. Њутнов закон објашњава тачно кретаље земље око сунца у садашњостж, прожшостж ж будућностж, Рачуни небеске механике, заснованж на њему, казују нам да земљина осовжна у свом путу око сунца не задржава увек жсти положај према еклиптицж, дакле равнж земљине путање, већ да у року од 26.000 година описује на небеском своду једну кружну купу, која жастаје услед жрецесије пролећне равнодневиде. Како ж месечева путања затвара један угао са еклжптжком, то и положај месеца према земљж и сунцу жгра у току времена извесну улогу. Промене облика елипсе вржге се осцжлаторно •са периодом од 92,000 г.