Топола

12

Француски научник Леверје, који je постао славан својим математкчким открићем планете Нептун, израчунао je још средином прошлог столећа све промене које се дешавају у кретању земље и планета око сунда п то за врло дугн пержод времена. ]\lжланковића je интересовао период протешшх последљих 600.000 г. а то je период који је у геологији познат у главном због тога што су се у љему појавила ледена доба. Тај период називамо квартером. За то време појавиле су се у Средњој и Северној Европи огромне санте леда и глечери који су с времена на вреже пустошили велике делове данапгње Немачке, Француске и других држава. Пре квартера кроз неколико десетина милиона година, на том делу Европе није било ледених доба, напротев, температура је била толжка да се развијао бујан живот. То време називамо у геологији терцијером. Леверје није узео у својим рачувжма у обзир планету Нептун, коју je тек додније после вшпе годжна, математичким путем открио, тако да његови рачуни нису бшш у свему тачни. Зато je амерички научшш Стоквел двадесет година доцније поново израчунао секуларне промене код свпх тада познатих планета, а наш астронок Мшпковић, професор Београдског универзптета и директор Опсерваторије у Београду, изврпшо je коректуре Леверјерових рачуна, узевттт у обзпр најновије податке о масама планета, што je довело до много тачнијих резултата, него што су Леверјеровп п Стоквелови. МишковпЕ je ове своје рачуне објавио у стручнкм публикадијама код нас и на страни. У својим рачунима Миланковић je искористио и Стоквелове и Мшпковићеве податке, а узео je у обзир и резултате најновпјих нстраживања о соларној константп, до којпх су догшш амерпчкп научници. Соларна константа од основног je значаја за Мпланковићеву теорпју, јер она претставља средњу вредност интензптета сунчанпх зракова, што je за тачност прорачуна од битне важности. После савесног п пстрајног рада од више година поставио je ]\Јлланковић темеље математичке теорије, која му je пружила могућности да тачно израчуна колжко je топлоте за време квартера примио од сунца сваки поједини појас земље на одређеној географској пшринп. Ово израчунавање трајало je неких четрнаест година п довело je до познатих Мнланковићевих кривуља које су за геологију п друге сродне науке, као што je палеонтологија, од велике вредности. Његове кривуље поклапају се потпуно са резултатпма до којпх je дошла геологија, п потврђују да je у Средњој и Северној Европп за последњих 600 хиљада година било девет снажних упада хладноће од којих првих шест сачшвавају три дублета, а последња три један тршшет. Зато се четири ледена доба, како су она некада била геолошки утврђена, имају у смлслу Мнланковпћевих истражпвања расчланптп у девет засебнпх фаза, груписаних у четирп групе.