Топола

јан прплог на пољу телекомуникација. Први патентц односе се на пскорипхћење впшеструкпх кругова у резонанцији за разлпчпте таласне дужине, у циљу остварења многоструке впсокофреквентне телеграфпје по једној јединој жици. Његов патент из 1899 године односи се на тзв. Пупинове калемове који су омогућили да се јасно и чисто може телефошгратп на знатно већим даљинама, него што je то раније бпо случај, што je за развитак телефоније међународног саобраћаја у последње време постало од велике важности. ДаCBEi пнтернационални каблови за даљну телефонију снабдевени Пупиновим калемовнма, који се умећу на даљпнама од око 2 км., и на тај начин дају јасно п непригушено телефонско споразумевање. Када су у питању даљине од впше стотина и хпљада кнлометара снабдевају се каблови са амплпфикаторским станидама. Као физичар бавио се Пупин истраживањима на пољу рентгеновпх зракова, где je дошао до открића секундарних ренхгенових зракова, који су у науци од велике научне вредностп за испитивање спектра овпх зракова. У стручној лнтератури овај проналазак није везан за Пупиново већзаРентгеново име, али je чињеница да Рентген у својој првој објави од 28 децечбра 1895 ништа не помиње о томе да примарнп зраци производе у своме путу при додпру других тела секундарне зраке, док je Пупин већ 6 априла 1896 саопштпо Њујоршкој академији наука, да je експерименталним путем дошао до открића да свако тело, изложено дејству Рештенових зракова зрачи из себе псте, само много слабије зраке. К&о што je познато, Пупин je написао још 1923 своју аутобиографију на енглеском језику, која je до сада доживела у Америци неких 18 издања, и преведена и на многе друге језпке. Ова његова аутобиографија од великог je значаја са педагошког становшпта и ушцала je у огромној мери на то да се код омладине у Америци па и у другим државама изазове интересовање за изучавање природних наука 4 ). Од наших истакнутих физичара и техничара поменућемо још неколико радника, чија су дела запажена у светској стручној литератури, или су имала извесног значаја у практичној примени. Tat:o je наш инжињер Радовановић, који je радио у Немачкој и Швајцарској, пронашао једну конструкцију крмила код парних машина, која je више деценпја била искорпшћена у техници и индустрији у велпкој мери. Београдски инжињер Божић пронашао je кочницу, која je делимично искоришћена на нашим железницама, па и у неким друпш државама. Његова кочница je у конструктивном погледу са-

4). Види: Инж. С. Вокшан, Михаило Пупин, Гласник Исторнског Udvштва, Нови Сад, 1935, р. 24